Фељтон
Текстови
Звиждук са сетом
Пред одлазак у Београд, сазнао сам да је радио емитовао композицију “Све моје јесени су тужне”, која се у рукопису називала “Јесења елегија”. Певао је, рекли су - “неки Душан Јакши?...” Тих година у Београду је и старо и младо певушило песму о јесени тужн
Ноћи боема
Шездесетих година моји пријатељи били су и Мира Ступица, глумица и Бојан Ступица, редитељ и архитекта. За Миру сам писао романсе а компоновао сам и музику за неколико позоришних комада. Дању и но?у у дор?олским кафанама ”дежурали” су писци, сликари, музи
Кнегиња стиха
У јесен 1959. у Ужицу је одржано књижевно ве?е Десанке Максимови? и Стевана Раи?кови?а. Поклонио сам Десанки своју грамофонску пло?у са песмом „Све моје јесени су тужне“. Десанка Максимови? зажалила што она није написала јесењу елегију.
Кнегиња стиха
Скоро је педесет година од ро?ења музике и стихова песме "Све моје јесени су тужне". Ова песма живи као пратилац многих живота. Многи од оних које је она хранила стихом и звуком, нису више млади, а неки нису ме?у живима...
Ноте за пехар
Уо?и фестивала “Београдско проле?е” 1963. штампа пише да Габи Новак престаје да се бави певањем. Нема песму по њеној жељи... Исте но?и, шаљем јој ноте. Песма “Збогом” у интерпретацији Габи Новак побе?ује на Београдском проле?у
Приче из “Ћире”
Каквим возом путујеш, тако и живиш - опуштено или жустро. У возу, сва се лица промене. Мења им се осмех на лицу и укаже забринутост. Као да то нису више они људи са перона. У?е у њих нека радост или страх који их обузме због путовања
Сећање на длану
Олга Јан?евецка упозорила ме је да мин?уше никад не поклањам жени: Би?е много сре?на, достојанствено о?арана, а онда несре?на. Жена која прими на поклон мин?уше, буде остављена, обавезно
Наук детињства
Сваки пе?ат који носимо у животу ударен је у ро?еном гнезду. У тре?ем делу живота, на путу у “ве?на ловишта”, сабирамо се, смишљамо, одре?ујемо своје животне мисли, све по?ињемо да осе?амо на на?ин као у дому родитељском
Песма за вечност
Грамофонска пло?а са композицијом посве?еној мајци, отишла с њом у гроб. Хаљину, коју сам јој донео из Париза, ?увала је за свој последњи пут
Сан маестра
Ниједна жеља композитора или изво?а?а на клавиру нема крај. И никада прави одговор на замисао ствараоца и изво?а?а. Увек, остало је још нешто ненаписано, неодсвирано. У ватри срца, нерава, жеља и тонова, жена је ?есто ту крај клавира
Приче о Јелени
При?е и песме о Јелени су најнежније и најискреније, али ?есто и болне. Судбина Јелене је, изгледа, у дугом, истрајном давању вољеном ?овеку и њеној траги?ности. Јелена је она која сања, плете уздахе из дубоких жеља и давања душе и тела. Али, Јелене, у на
Зоре крај клавира
На Вра?ару, ?убури и Калени?-пијаци, у традиционалном, старинском славском и светосавском, еснафском и староградском крају, светле и боре се са новим временом старе кафане