Фељтон
Текстови
Одважне кћери Србије
Биле су храбри борци, поверљиви јатаци, поуздани курири, самоуке болни?арке и храниоци устаника. У поробљеној земљи о?увале су ку?ни праг и породицу, са?увале иметак за наставак живота кад се дома?ини врате са бојишта; биле су и остале темељ сваког дома?и
Велика са Козјака
Велика из села Малотина одсекла косу, обукла ?акшире, узела пушку и отишла у шуму да се бори против душмана. Мара Ку?кова из Ку?евишта на Скопској црној гори спасла војводу Петка Или?а
Шињел за мајку!
Мајка Живојина Милованови?а пору?ује: кад умрем покријте ме Живојиновим шињелом и однесите моју десну руку у гроб мога сина. Кора?але су мушким стопама у саставу ратни?ких колона, суо?авају?и се са тегобама, бедом, болестима и самом смр?у, записао је Гојк
Лекција из родољубља
Врховној команди се из Венеције 1914. године јавља сликарка Надежда Петрови? и тражи ратни распоред. Обилазе?и ваљевску болницу војвода Миши? скида са својих груди медаљу за храброст и ка?и је о Надеждину блузу. Надежда је оболела од пегавог тифуса који ј
Строј каплара Милунке
Ја сам Милунка Сави?, каплар српске војске, хо?у свој ратни распоред, обратила се војводи Путнику. Добро, буди болни?арка, штета је да погинеш, казао је војвода, на шта је Милунка одбрусила: хо?у пушку! Први пут у животу осетила је неки страх када су је б
Ратовање лепе Ленке
Млада Ленка Рабасови? кренула је у гору да тражи брата, а затим се латила пушке и ?етовања. Кад је заробила два аустријска војника, помислила је на “кратки поступак”. После рата испри?ала је како је у Ужицу извршила конспиративан задатак и на одре?ене ад
Крста брани Београд
Лјуди, бра?о, видесте ли мога сину Крсту, тек му је 15 година, а узео пушку - распитује се Јелена Алексијеви?. Драгица Пури? се, као 17-годишња девојка, повла?ила испред непријатеља са снахом. Из шатора се оте врисак, а затим пла?, дете, мушко, Даринка ро
Не тугуј, мајко
Михајло Мати? депешом јавља мајци да му је брат Милутин храбро погинуо и додаје: жив сам, ако бог да, освети?у брата! “Боже, опрости ми и у?ини да мој син Милутин буде једина жртва за цео српски народ“. Оја?ена мајка, клонула од бола, склопила је руке пре
Виле са Гајтана
После бугарске окупације, у?итељица Јелена Шаули? са оцем Перком придружила се борцима Гајтанског одреда. Јелена је посмртно одликована Кара?ор?евом звездом с ма?евима. Једна од активних жена ме?у топли?ким устаницима била је и Ан?а Ш?епанови?, звана Пижа
Вера младе Косаре
Гимназијалка Косара Попови? Цаца, к?ер проте Трајка, осу?ена и погубљена због помагања устаницима у Топлици. Осу?ена на смрт у?итељица Магдалена Николи?, док је спрово?ена, клицала Србији. На саслушању код бугарског војводе Стојана Георгиева, Станојка Мом
Лјубица нашла брата
У?итељица Лјубица ?акареви? из Ужица пешице, у униформи српске војске, стигла на Солунски фронт и пронашла брата Милутина. Ту сам први пут видела војводе Степу и Миши?а. Стегли су ми руку и ?еститали, при?ала је касније Лјубица. Многе британске лекарке и
Храброст леди Паджет
Када су аустро-нема?ке дивизије провалиле у шумадијска брда, др Беатриса Мекгрегор, главна лекарка једне јединице Болница шкотских жена у Младеновцу, и њена управница госпо?ица Перз спаковале су за ?етрдесет осам сати своју болницу и пребациле сву опрему
