Фељтон
Текстови
Бежећи пред джелатима
Како је Драго Кевац из Благојеви?а преживео хрватску "Олују" беже?и 165 дана и но?и пред усташко-муслиманским зликовцима. Најбољи мој друг у овом мом страдању био је мој верни пас Меда, каже Драго
Заточен у свом селу
Народ се ве? био повукао, а ја сам остао зато?ен под Осојем, свестан да уколико паднем шака непријатељу, следи - смрт. Помогло ми је искуство из оног рата, па сам у ?етири земунице осигурао све оно што ?е ми омогу?ити да преживим, каже Драго Кевац.
Азил у - колиби!
Колиба под Осојем, у густој грабовој шуми, била је једино поуздано уто?иште у крају који је окупирала хрватска војска. Са доласком зиме растао је и мој страх, да ме не открију и прекољу, свирепо како то практикују, плашио сам се и муджахедина... - казује
Осој пун несоја
Кад су хрватски бојовници по?ели да пристижу испод Осоја, народ није имао времена за паковање, наставља сведо?ење Драго Кевац. Осам дана од доласка Ту?манових војника одлу?ио сам се за бекство, по сваку цену
Робија и за пса
Растанак од верног пријатеља, пса Меде, Драгу Кевцу пао теже од бежаније пред непријатељском војском. Једини оријентир у бекству био телевизијски торањ на Димитар-планини, који је одолевао даноно?ном ракетирању
Повратак у Благојевиће
Окружен топовском и пуш?аном паљбом бојовника, Драго Кевац био приморан да одустане од бекства и да се врати у родно село.Слу?ајни сусрет са земљаком Туки?ем којем је рат одузео разум .
Убијање уз Шенлук
Под застрашују?ом светлош?у логора, непријатељски војници оргијали и славили сопствене зло?ине. Како је Богдан Павлови?, Драгов исписник, из истог села, страдао на ку?ном прагу .
Драма сестре Марије
Кад у избегли?кој колони није угледала свог брата Драга, Марија се обратила Ме?ународном црвеном крсту и добила одговор да вероватно није жив.Украдају?и се у непријатељска склоништа, долазио до ватре која ?е му са?увати живот.
Неман у јагњећој кожи
Боре?и се за голи живот, сама кост и кожа, у Драгу непрестано живела нада да ?е се ипак, до?епати слободе.За длаку избегао да га у земуници не открије хрватска формацијска тројка.
Сине Мићо, жив сам!
Иако се рат ве? завршио, Драго није смео да напусти земуницу, све док јасно није ?уо дозивање свог сина. Са неверицом, из свог склоништа, посматрао одлазак хрватско муслиманске војске из Благојеви?а. Ако је престао рат и крвопроли?е изме?у зара?ених стран
