Фељтон
Текстови
Пуцањ у Кардеља
Геза Тиквицки: Ловили смо у Морови?ким шумама дивље свиње пушкама са?марама. Лисица је кренула према Јовану Веселинову. Он је опалио и истог тренутка као покошен пао је Кардељ. Исидор Папо: Са?ма се зарила у сам вратни део Кардељевог ки?меног стуба
Зденка и Јованка
Признају?и да без своје фатално лепе партизанске секретарице Даворјанке Паунови? Зденке не може, Тито је, после једне жестоке сва?е, рекао: Треба јој испалити метак у ?ело. Кад се двадесетдвогодишња Јованка Будисављеви? удала за свог 32 године старијег вр
Загрљај у лифту
Светозар Вукманови? Темпо: Пошто је Тито отворено оптужио Ранкови?а да га прислушкује, овај је понудио оставку, али је и даље долазио на посао. Срео сам га једном у згради СИВ. У?емо у лифт и ја га загрлим. Било ми га је жао. Он пла?у?и говори: Ех, Темпо,
Слика на потерници
Жорж Скригин: Прву Титову ратну фотографију, објављену на нема?кој потерници, направио је у Фо?и, по?етком 1942, нема?ки агент уба?ен у партизанске редове. Ја сам те године, у лето, у Млиништима направио Титов портрет који ?е оби?и свет. Најжалије ми је ш
Самоубиство шефа кабинета
Била је недеља 10. јул 1988. Лјубодраг ?ури?, први командант ослобо?еног Београда и шеф кабинета маршала Тита, узео је комад хартије и написао по?етне стихове песме "Партизан сам, тим се ди?им". Сат касније, у 20.45, пуцао је у себе
Смрт Крцуна Пенезића
Михиз: Пенези?у, знате ли да су ваше руке крваве до лаката? Крцун: До лаката!? ?ове?е, мени су руке крваве до рамена! Понашање руководства само подгревало бројне недоумице око крцунове погибије у саобра?ајној несре?и код Лазаревца
На Брозовој гиљотини
Ко?а Попови?: Када сам Титу подносио оставку, деловао је одсутно. С неколико безвољних ре?и покушао је да ме одврати. Рекао је: Зар мораш. Али, Тито је био незаменљив. На ?елној позицији није му било равног. Био је прави вук
Замка за
Николу Калабића
?ор?е Неши?: Хватање Драже Михаилови?а ли?на је замисао Крцуна Пенези?а. Ранкови? је рекао: Нешто се мора у?инити, по сваку цену. Ако Дражу не можемо живог да ухватимо, онда га морамо ликвидирати. Како је Никола Калаби? ухва?ен у Београду
Калабић обучава удбаше
?ор?е Неши?: Група одре?ена за хватање Драже припремала се у једном стану у Косовској улици у Београду. С нама је био Никола Калаби?, обу?авао нас је како да изгледамо као прави ?етници. При?ао је свашта. Био је уплашен, све нас је уважавао
Од јавке до јавке
?ор?е Неши?: Траже?и Дражу обишли смо терен у Санджаку, око Вишеграда, Добруна, Бијелог Брда. Ишли смо од једног до другог ?етни?ког јатака. С нама је био и Крцун. У селу Грање Калаби? се кона?но срео са командиром групе која је ?увала Дражу
Дража у шоку
?ор?е Неши?: При?а се да је Дража, кад му је Раденко Манди? ставио лисице на руке, рекао: "Бра?о Срби!" То није та?но. Дража је био потпуно изгубљен. Мислим да је рекао: "Немојте, ја сам сиро?е". О Дражином хватању Ранкови? обавестио Тита, који се налазио
У ћелији с Дражом
?ор?е Неши?: С Михаилови?ем сам, у његовој ?елији, провео пет-шест дана. Добијао је храну из хотела "Праг". Редовно је примао цигарете и ракију. Деловао је смирено, као неки добро?удни дедица, ни налик ?овеку који је командовао у рату
