Фељтон
Текстови
Круна краљу Милану
Дана 22. фебруара 1892. Милан Обреновић одложио кнежевско и примио краљевско жезло. Београд и Србија свечано прославили крунисање у Саборној цркви.
Краљ понизио - себе
Милан Обреновић није прихватио пружену руку вође радикала. Простак, понизио је себе а не нас, прозборио је Пера Тодоровић.
Угарак за - буну!
Ватреним говорима и одлучношћу Пашић је потпалио буну у Тимоку, Сокобањи и Бољевцу. Краљ Милан наредио одузимање оружја, али се Србин тешко растаје од пушке.
Монарх шиљи колац
Господине Пашићу, одмах, не часећи ни часа, бежите из Београда, јер краљ с министром Христићем шиљи колац за вас и остале радикалске прваке, гласило је упозорење непознатог.
Сурови преки суд
Преки суд је изрекао 94 смртне казне, а на робију послао 567 бунджија. Над двадесеторицом коловођа буне извршене смртне казне стрељањем, а осталим, милошћу краља, поштеђен живот, али не и тамничке букагије.
Потера за Бајом
Осуђен на смрт у одсуству, вођа радикала се скривао у Лому, одакле је морао да бежи у Румунију. Пријатељство са румунским новинаром Занфиром Арборијем. Влада ЛЈотић помаже пријатељу.
Милан уступа трон
Грозничаво јутро у престоници на седмогодишњицу проглашења Краљевине Србије. Пораз против Бугара кључни разлог за абдикацију краља Милана. Заклетва на верност 13-годишњем сину Александру
Слика лепе Ђурђине
Како госпођица Ђурђина Дуковић “искрено и из срца” шаље из Трста слику господину којег никад није видела(?). Милан Обреновић тражи два милиона динара отпремнине
Баји Руси верују
Уместо мандата за састав владе, млади Александар Обреновић нуди Пашићу место посланика у престоници Русије. - С Русима нам је неопходно чврсто пријатељство, нарочито због претензија Хабзбурга на Балкан - казао вођа радикала, прихватајући се дипломатије.
Стари краљ - читав
На Ивањдан 1899. године, извршен атентат на краља Милана у Кнез Михаиловој улици. На узвике "Погибе стари краљ", Милан прошетао градом читав и бодар. На двору наређују хапшење Николе Пашића.
Краљ се верио Драгом
Саша, време је да се жениш! Идем с Владаном Ђорђевићем да нађем невесту у Европи. Биће то нека немачка принцеза, највероватније. Али, нећу ти наметати неку која твом срцу није драга - рече Милан свом Сашењки пакујући ствари за пут.
Црна вест из Београда
Опростите што вам кварим ово липо вече, али вам морам саопћит вијест да су ноћас у Београду официри убили краља и краљицу, казао је домаћин Иван госту који је са породицом летовао у Абацији. Не дај, Боже, да је то истина, казао је Пашић .
Круна мудрој глави
Скупштина и Сенат једнодушном одлуком изабрали Петра Карађорђевића за краља. На примедбу да су новом монарху дали гласове и социјалисти и републиканци, ови су одговорили: Па, чика Пера ће владати републикански.
Двор без монарха
Нови краљ није хтео у дом Обреновића, него је краљевску дужност обављао у изнајмљеној кући. Ненадани долазак Петра Првог Карађорђевића у дом Николе Пашића.
"Рапорт" код Аписа
Драгутин Димитријевић је захтевао од краља хапшење официра који су захтевали чистку у војсци после Мајског преврата. Краљ обнародовао одлуку о изградњи задужбине на Опленцу.
Принц рђавих манира
Необуздани темперамент престолонаследника Ђорђа забрињавао краља Петра. Осма врата у манастиру Жича тек за нову крунисану главу. Галантан потез непредвидивог краљевића.
Ратови после рата
Тајни договор Срба, Црногораца, Бугара и Грка о уласку у рат против Османлијске империје која је била на издисају. Милан Ракић, песник и дипломата у Приштини.
Бугари траже мир
После пораза на Брегалници, Бугари су затражили мир, иако су управо они потпалили ратни фитиљ. Краљ не прихвата оставку председника владе.
Пуцањ у Сарајеву
Депеша о атентату на принца Фердинанда стигла Пашићу у Лапову, на путу за Скопље. Дај боже да атентат није дело неког Србина, казао је Баја. У Београду умире руски посланик Хартвиг, велики пријатељ Србије.
Браните своја огњишта
У часу кад су се српски ратници спремали да прибирају дозреле плодове свога труда, ја сам принуђен позвати их под српску тробојку, казао је регент Александар. Три "команданта" за три велика фронта.
Рат без објаве
Бугари су 14. октобра напали српске положаје без објаве рата. Узалудно клицање Француској и Французима у Нишу. Антологијска Пашићева изјава: Спаса нам нема, али пропасти нећемо.
