Фељтон

Текстови

Нотар дели грађане

Јачање црквене општине одразило се не само у духовним пословима, већ и у побољшању материјалног положаја Срба. Патент о толеранцији Јосифа Другог ишао је наруку православном живљу.

| 12. 12. 2004. у 00:00

Попис по - вери!

Како је изгледао први попис становништва у Загребу 1819. године. Коначно решено питање православне богомоље у граду под Сљеменом. У одборима српске црквене општине окупљали су се најугледнији представници економског, политичког и културног живота.

| 13. 12. 2004. у 00:00

Црква иза Крајине

За Србе у Хрватској и Славонији од великог је значаја било постојање Војне крајине. У време Првог светског рата биле су затворене све српске школе.

| 14. 12. 2004. у 00:00

Језик трибуна Поповића

Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић. Поповићу је припала част да као пословни уведе народни говор, укидајући тако немачки као службени језик.

| 15. 12. 2004. у 00:00

Моћ српске банке

Српска банка је стекла моћ да међу Србима у Аустрији шири осећање поверења и имовинске сигурности. Деловање ове банке престаје стварањем НДХ када је њена имовина конфискована.

| 16. 12. 2004. у 00:00

Снови о држави

Хрвати су упорно истицали своје државно-правне доказе, а Срби су своју идеологију прилагодили демократским начелима. Снажан утицај Мојсија Балтића на ЛЈудевита Гаја.

| 17. 12. 2004. у 00:00

Слога три нације

Илија Гутеша био је привржен идеји о уједињењу Јужних Словена. Заговорник да се Босна ослободи и припоји Србији. Барон Јован Живковић припадао родољубивом кругу Вука Ст. Караджића .

| 18. 12. 2004. у 00:00

Фалсификовање историје

Душан Поповић, адвокат, бранио оптужене Србе у велеиздајничком процесу у Загребу. Др Богдан Медаковић, председник Хрватског сабора, утиче на стварање Хрватско-српске коалиције.

| 19. 12. 2004. у 00:00

Србин председник Сабора

Никола Крестић добио највише признање које је могао да постигне српски политичар у Хрватској. Основана српска банка у Загребу

| 20. 12. 2004. у 00:00

Црвено слово науке

Значајан датум у историји културе и науке у Хрватској представља 4. март 1866. године, када је у Загребу основана Југословенска академија знаности и уметности. Плодна каријера писца и политичара др Јована Суботића.

| 21. 12. 2004. у 00:00

"Србобран" као застава

Најутицајнији српски лист у Загребу био је "Србобран", који је излазио двапут недељно. Избијањем Првог светског рата "Србобран" је забрањен

| 22. 12. 2004. у 00:00

Елита у "вихору"

Један од најчитанијих југословенских револуционарних часописа пред Други светски рат био је загребачки "Вихор". У овом листу сарађивали су Алекса Шантић, Иво Андрић, Васа Стајић, Димитрије Митроновић, Даворин Трстењак...

| 23. 12. 2004. у 00:00

Романтика као ренесанса

Јозеф Матл је писао да романтика заправо за јужне Словене представља ренесансу у њиховом културном развоју. Изузетан допринос православних грађана Загреба развоју позоришта.

| 24. 12. 2004. у 00:00

У театру - туђе!

На сцени су се играле представе углавном на немачком језику. Хрватски сабор доноси одлуку по којој казалиште постаје Народни завод. Гостовање загребачке глумачке дружине у Београду.

| 25. 12. 2004. у 00:00

Култни значај позоришта

У животу Загреба и Хрватске казалиште је играло изузетну улогу. Хрватски позоришни живот сазрео тек у првој Југославији. Пресудан утицај Иве Рајића и др Бранка Гавеле.

| 26. 12. 2004. у 00:00

Уметник изван политике

Сликар Никола Машић, Србин по народности,православац по вери, полази од начела да је борба за политичаре, а мир за уметнике. Ферд Кикерец илуструје Мажуранићев "Смрт Смаил-аге Ченгића" и НЈегошев "Горски вијенац" .

| 27. 12. 2004. у 00:00

Умерени кубизам Аралице

Под утицајем сугестивног Андреа Лота, Стојан Аралица прихвата његов умерени кубизам тражећи свој сликарски пут. Особен животни пут дечака из личког села Шкаре код Оточца.

| 28. 12. 2004. у 00:00

Неукротива машта Джамоње

У послератним условима нове Југославије Срби су у Хрватској дали уметнике таквог домета као што су вајар Душан Джамоња и сликар и графичар Ђорђе Петровић.

| 29. 12. 2004. у 00:00