Фељтон
Текстови
Краљ креће лађом
Југословенски монарх одлучио да крене разарачем "Дубровник" и да на француско тло ступи у Марсељу. Месец дана раније краљ Александар посетио Софију. Поражени у Првом светском рату траже ревизију Версајског споразума.
Пут драгом пријатељу
Поздрављајући се са француским амбасадором краљ Александар је изразио радост што ће имати прилику да сретне неколико пријатеља. Не неколико, надовезао се амбасадор Кнобел, ја таквих знам бар 42 милиона. Путнике на разарачу "Дубровник" чека немирно море
Усташе кују заверу
Анте Павелић, по одласку у емиграцију, припрема диверзантско-терористичке акције на рушењу Југославије. Издашна финансијска потпора Бенита Мусолинија. Сурова ликвидација Густава Перчеца.
Краљ на - нишану!
Тврдо усташко језгро које је предводио Анте Павелић заступало је став о ликвидацији краља, којег су, иначе, звали "Александар последњи". Пропао до детаља разрађен план о убиству суверене Краљевине Југославије у Загребу.
Три групе атентатора
За реализацију одлуке о ликвидацији краља Александра, Павелић формирао три групе атентатора. Зашто је отпао покушај атентата у Софији? Оребу смртна казна за заверу у Загребу.
Узбуна због усташа
Обавештено о кретању Павелићевих агената, обезбеђење краља радило у ванредним условима. Владета Милићевић, југословенски представник у Интерполу, предлагао отказивање посете Марсељу, али је за то било сувише касно.
Убица кличе краљу!
Када су краљева кола била испред палате Берзе, један човек са букетом цвећа излази из масе и прилази краљевом возилу, скаче на папучицу аута, баца букет и пуца из револвера .
Три смртне ране
Краљ Александар испустио је душу неколико минута после 17 часова. На телу су биле уочљиве три тешке ране од куршума. "Је ли се мучио?" биле су прве речи краљице Марије кад јој је саопштена трагична вест из Марсеља.
Последњи дочек краљу
Ковчег са посмртним остацима Александра Карађорђевића дочекало више од 100.000 Београђана. Говор југословенског суверена објављен постхумно. У Сплиту, Загребу и где год је ковчег био изложен огромне масе света се с тугом опраштају од краља Ујединитеља.
Сузе целе нације
Краљ Александар Карађорђевић сахрањен 18. октобра 1934. на Опленцу. Велика полицијска акција за атентаторима. Хапшење Звонимира Поспишила, Милана Рајића и Мије Краља.
Убице пред - правдом
Суђење атентаторима започело 18. новембра 1935. године. Огромно интересовање јавности. Бахато понашање адвоката Жоржа Десбона који је заступао оптужене.
Краљица повлачи тужбу
По наговору Пола Бонкура, бившег председника Француске, краљица Марија одустаје од приватне тужбе против атентатора. Овим изнуђеним потезом правди су остали недоступни духовни иницијатори ликвидације југословенског суверена.
Убиство није злочин
Усташка организација није удружење злочинаца, а атентат у Марсељу није уперен против Срба, већ против српског краља који је био противник Хрвата, бранио се Мијо Краљ. Одбрана настоји да умањи одговорност оптужених за убиство француског министра иност
У одбрани вере!
Звонимир Поспишил је убиство краља Александра тумачио актом одбране католичке вере и хрватског народа од Срба. Атентатори прошли обуку у логору Јанка Пуста. Како гласи усташка заклетва.
Жал због бартуа
Усташе жале због смрти Луја Бартуа, уверавајући француску јавност да су меци били намењени искључиво Александру Карађорђевићу. Сведочење генерала Жоржа, пуковника Пиоле и двојице француских полицајаца.
Десна рука убице
На суђењу је утврђено да је Мијо Краљ био главни помагач убици Величку Керину. Власница хотела "Модерн" у Ексу покопала илузије терориста. Завршна реч тужиоца - шест часова.
Милост од - пороте!
Атентатори Поспишил, Краљ и Рајић избегли гиљотину. Одбрана однела победу. По изрицању доживотне робије, Поспишил радостан повикао: "Живео Анте Павелић... Живела Хрватска".
Дуче штити Павелића
Организатори убиства краља Александра - Кватерник, Павелић и Перчевић осуђени у одсуству на смрт, али никада нису предати правосудним органима. Италијанска полиција ухапсила у Милану Павелића и Кватерника, али је Мусолини одбио да их испоручи Француској.
Убице однео мрак
Мијо Краљ и Иван Рајић нестали у усташким чисткама током НОР-а, а Звонимир Поспишил умро у затвору у Француској. Трагична и судбина Плаве Даме, односно Марије Вондарчек. Остало је превише непознаница и недоумица које прате атентат у Марсељу 1934. године
