Фељтон

Текстови

Више од слова

Око 1.200 знакова, или порука, потврђују тезу о најранијем људском писму. Да ли корени европске цивилизације потичу са Балкана?

| 08. 07. 2004. у 00:00

Метропола највеће државе

Милош Васић, први школовани српски археолог, 1906. започео систематска истраживања Винче. Један од највећих и најважнијих извора података о животу на почетку цивилизације.

| 09. 07. 2004. у 00:00

Непознато у Европи

Амерички археолог Шан Вин показао да винчански знаци представљају систем, а не збирку насумично и произвољно бележених симбола.

| 10. 07. 2004. у 00:00

Кључ за дешифровање

Шан Вин уочио типолошку сличност винчанских знакова и ћириличних слова. Урезани знакови - најстарије прото писмо?

| 11. 07. 2004. у 00:00

Први неимари

Народ винчанске цивилизације градио куће стилски налик на старе војвођанске. У једном насељу могло да живи до две хиљаде људи.

| 12. 07. 2004. у 00:00

Учесталост није случајна

Истражено око хиљаду локалитета, сортирано 1.500, а додатним истраживањима дошло би се до пет хиљада знакова. НЈихово често понављање не може бити – случајно.

| 13. 07. 2004. у 00:00

Знаке користили сви Винчанци

ПИСМО можда и јесте настало измишљањем (неко је морао да измисли и формира распоред и комбинацију свих тих знакова) а, ако су то били свештеници и други људи везани за свете ритуале и обреде, и писмо би представљало неку врсту светог знања коју би о

| 14. 07. 2004. у 00:00

(Не)научно тумачење симбола

Важно је да се схвати разлика између научног тумачења винчанских знакова и онога што раде заљубљеници. Појединци су тврдили да су аутори винчанског писма били прасрби који су на Балкану живели одвајкада.

| 15. 07. 2004. у 00:00

Оставили поруке о себи

После детаљних анализа и поређења са другим писмима и системима симбола и знакова пронађених у другим деловима света, произлази да је винчанска цивилизација била прва на европском континенту која се служила писаним информацијама.

| 16. 07. 2004. у 00:00

Знакови у животу и смрти

На керамичким посудама знакови означавали садржај. Исписани и гробни прилози. Методичношћу до сазнања о најранијем писму на свету.

| 17. 07. 2004. у 00:00