Фељтон
Текстови
Кнез дели стипендије
Током лозе Немањића, задужбинарство досегло највећи домет. Оживело је, после одласка Османлија, у време обнове српске државности.
Коларчева два фонда
Богати трговац Илија Милосављевић тестаментом наменио средства за изградњу српског универзитета и штампање књига на ћирилици.
Домовина у срцу
Михајло Пупин Идворски оснивао фондове за образовање и културу. Велики патриота послао Србији 140 милиона долара помоћи, гарантовао за исплату оружја за српску војску за Солунски фронт.
Дукати - ђацима
Лацковићи уложили две хиљаде златних динара и три зграде са имањем за сиромашне ђаке.
Палата као двор
Многи сматрали да је палата на Студентском тргу предвиђена за владара, а капетан Миша је завештао “отечеству за просветне потребе”.
Игуманови дарови
Сима Андрејевић Игуманов подигао Богословско-учитељску школу у Призрену и палату на Теразијама из средстава задужбине. Никола Кики изградио зграду болнице у Звечанској, а браћа Крсмановић зграду на Теразијама - поклон српском народу.
Достојан оца
Ванбрачни син кнеза Михаила помагао српској војсци, студентима, Народном позоришту. Задужбина за помоћ развоју науке, уметности, трговине, индустрије и занатства.
Богатство за матицу
Сава Текелија прво прилаже фонду Матице српске, затим у Пешти оснива Завод за школовање српских студената - Текелијанум, а пред крај живота, целокупну имовину завештава, преко Матице, српском народу.
Имовина писцима
Милан Кујунджић Абердар - ратник, песник, политичар, увео предшколски рад, основао девојачке школе, подигао Богословију на ранг више школе. Сва имовина Српској краљевској академији.
Крила - писцима
Никола Чупић, унук Змаја од Ноћаја, основао Задужбину, финансирао објављивање књига српских писаца и научника. Објављиван часопис "Годишњица Чупићеве задужбине".