Фељтон
Текстови
Најдражи сведоци - оптужени
Окривљени који пред Трибуналом признају и покају се за злочине, тужилаштву су још драгоценији као сведоци на процесима другим оптуженима.
Право на избор
Дражен Ердемовић имао је, по мишљењу Хашког трибунала, право да као стратегију своје одбране одабере признање кривице, у коју се савршено уклапала његова кооперативност у поступку против Караджића и Младића.
Накнадно признање и кајање
Одлука Биљане Плавшић да призна српски злочин у Босни могла би лако да буде темељ готово свих будућих осуда заточених Срба у Шевенингену.
Судије тврдог срца
Учестали неспоразуми оптужених са тужиоцима нагло су пресечени, кад су судска већа почела да изричу строже казне од договорених.
Казна чека сведочење
У свим погодбама оптужених са тужилаштвом била је обавезна одредба да се
Речити келнер и чувар
Готово је несхватљиво да је један обичан и необразован човек, какав је оптужени Предраг Бановић, успео толико стручно да формулише своју и туђу кривицу.
На кратком ланцу
Мирославу Дероњићу је тужилац предложио казну од 10 година затвора, али ће суд рећи своје тек кад се увери како је оптужени сарађивао са тужилаштвом.
У задњи час признање
Стеван Тодоровић је чак 26 месеци порицао кривицу за злочине у Босанском Шамцу 1992. године, али се ипак покајао на време да му суд изрекне релативно блажу казну.
Брз пут до пресуде
Чим се тужилаштво и оптужени споразумеју око признања кривице, суђење се брзо заказује, а истог дана кад га оптужени понови пред судијама, изриче му се и пресуда.
Суђење преко телефона
У пресуди Милану Симићу, суд рачунао као посебну олакшавајућу околност што се оптужени одрекао права да лично присуствује суђењу и из ћелије телефоном контактирао са браниоцима.
**До виђења, жупане**
Оцењујући понашање Милана Бабића 25. 10. 1994 године као издајничко, овим речима се Биљана Плавшић у Книну растала од њега. Признавање злочина их саставило после десет година.
