Фељтон

Текстови

Вапаји без наде

Међу 1.518 киднапованих Срба на Космету, 121 жена и 26 девојчиа и дечака. Како је отета породица Секулић из Приштине са четворо деце. масакрирано тело 6.годишње Ане Такић из Призрена. Где су били логори за отете Србе и ко је њима командовао.

| 09. 05. 2002. у 00:00

Смрт Ане Такић

Шестогодишња девојчица, после киднаповања заједно са дедом Веселином нађена је мртва са одсеченом руком, а о деди ни трага ни гласа. Албанка из комшилука видела отмичаре. Има ли још наде за Костиће из Ораховца.

| 10. 05. 2002. у 00:00

Туга уби Танасија

Срце Танасија Крстића из Речана код Суве Реке препукло од бола за синовима Миодрагом и Милованом. Мајка Слободанка се не мири са злом судбином, али на питање где су јој синови комшија Албанац вели: “Оде глава ако ти шта кажем”

| 11. 05. 2002. у 00:00

Вратиће се тата...

Жарко Спасић, возач у руднику Белаћевац, прва жртва киднаповања: отет 14. маја 1998, јавио се после пет дана и -никада више. Шиптарски ученици у Обилићу каменовали Жаркову мајку док је тражила сина.

| 12. 05. 2002. у 00:00

Децу гледам, сузе кријем

Стежем бол, а бол подера срце, развали душу, казује Весна Челић, чијег су супруга Ивана отели пред кућом, а она остала са троје малишана. Стојанка Трифуновић се још нада сину Мирославу.

| 13. 05. 2002. у 00:00

Три године туге

Прогнане породице Стевановић и Спасић још трагају за храниоцима - Драганом и Вељком. Олга Крстић на идентификацији у Рудару препознала делове одеће мајке Вилке. Трагедија Станковића, из Дечана.

| 14. 05. 2002. у 00:00

Гајићи у црнини и тишини

ПРУГОВАЦ, општина Обилић. Грујица Гајић (39), само што није стигао у црпну станицу ТЕ **Косово**. Нестао на путу до радног места. Брат Зоран тражи брата. Стрепе сестре Радица, Зорица и Србијанка. Вече 24. јуна, 1999.

| 15. 05. 2002. у 00:00

Драган чека тату

Пера Ађанчић отет, заједно са осморицом колега копа **Белаћевац** 22. јуна *98, ћеркица се пита зашто тате нема, а мама каже **вратиће се**. Ратибору Ракочевићу, пола године после отмице сина Петра, пукло срце од туге.

| 16. 05. 2002. у 00:00

Бег из осињег гнезда

На путу из Приштине према Вучитрну злочинци ОВК убили браћу Радивоја и Лјубишу Митровића, а отели Лјубишиног сина Миљана, који се тог дана вратио из војске. Месец дана доцније младић утекао отмичарима, али о заточеништву ни реч није прозборио.

| 17. 05. 2002. у 00:00

Последњи повратак Карановића

По налогу Министарства правде Душко Карановић са супругом Сњежаном вратио се у Суву Реку, али од 13. јуна о њима ни трага ни гласа. Петар Поповић из Вучитрна није се вратио после пријаве КФОР-у да су га тукли припадници ОВК.

| 18. 05. 2002. у 00:00

Уцена 100 хиљада ДЕМ

ОВК у Призрену је тражио наведену суму од Слободана Стевановића за слободу њега и његовог сина Властимира. Бора Столетовић и Бахри Душан одведени са ручка и отад ни трага. Како је нестао Драган Доганджић.

| 20. 05. 2002. у 00:00

Крвави пир ОВК

Зликовци у униформама ОВК на смрт претукли Светомира Миленковића, професора из Приштине. Три године ни трага ни гласа о Жарку Стаменковићу из Горње Брњице.

| 21. 05. 2002. у 00:00

Боли ли иког наша бол

Зар је на овом свету толико глувих и слепих пред овим нашим ужасом, пита се Марина Шарановић, чији је супруг Станко отет пре три године. У Приштини свих пет команди ОВК имале свој затвор.

| 22. 05. 2002. у 00:00

Редни број смрти

Лјуди из Удружења несталих и киднапованих ко зна колико пута указивали су КФОР-у и УНМИК-у где су затвори за Србе и ко их држи, али никаквог одговора није било.

| 23. 05. 2002. у 00:00

Зло у селу Зласу

Утврђено је да је у овом месту био логор у коме је било више од 30 Срба и петнаестак ОВК нелојалних Албанаца, али су заточеници пре провере КФОР премештени у друго мучилиште.

| 24. 05. 2002. у 00:00