ОД СВЕТОГ НИКОЛЕ БРЖЕ И ДО ПОЖЕГЕ: Србији тек предстоји изградња најтеже и веома захтевне деонице ауто-пута која нас повезује са Црном Гором
ДЕОНИЦА ауто-пута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге требало би да буде завршена до половине децембра. Уз досадашњих 120 километара, до Чачка, пут ће бити дужи још тридесетак километара. По окончању изградње ове деонице преостаје још око 110 километара будућег ауто-пута, чија изградња још није почела, а који би требало да нас код Бољара повеже са Црном Гором.
Председник Србије Александар Вучић најавио је да би до краја године могао бити потписан уговор и за последњу и најтежу деоницу од Пожеге до Бољара. За сада је Саобраћајни институт ЦИП урадио Генерални пројекат, а преостаје израда још неколико докумената.
Пре него што багери изађу на терен, мора се урадити идејно решење, идејни пројекат, пројекат за грађевинску дозволу, пројекат за извођење и пројекат изведеног објекта. Израда ове документације је захтеван процес и процењено је да би могао трајати око три године.
Пројектант Института ЦИП Драгослав Драгићевић, још пре неколико година је исцртао наставак ове саобраћајнице од Пожеге ка Бољарима, до границе са Црном Гором, у дужини од 107 километара. Ова траса је изузетно захтевна, а на њој је потребно изградити чак 97 мостова, који ће укупно бити дуги готово 20 километара!
Осим тога, пројектован је и 51 тунел, а њихова дужина ће бити око 27 километара. То значи да је готово половина трасе у мостовима и тунелима.
- Пут је пројектован за брзине од 100 и 120 километара на час - наводи Драгићевић. - На самом почетку деонице предвиђено је укрштање два ауто-пута, Е-763 Београд - Јужни Јадран и Е-761 Пожега - Котроман, односно граница са Републиком Српском. Осим тога, пројектоване су три денивелисане раскрснице у Ариљу, Ивањици и Дугој пољани.
НА ЗЛАТИБОР ПРЕКО ДВА КОРИДОРА
ТУРИСТИ ће до Златибора и Ужица већ стизати много брже, када буде окончана изградња деонице "Милоша Великог" до Пожеге. Да би стигли скроз до Златибора ауто-путем мораће да сачекају завршетак радова на деоници другог коридора, ка Сарајеву, који ће се протезати од Пожеге до Котромана.
У Пожеги ће они који иду из Београда на Златибор прелазити на други ауто-пут и возити до Мачката, где ће бити искључење за оне који иду на планину.
Током израде Генералног пројекта било је доста полемике око трасе којом ће проћи ова саобраћајаница, али је као најповољније решење изабрана варијанта Исток 1, односно преко Ариља, Ивањице и Сјенице. Тај пут је за око 40 километара краћи од оног који би ишао преко Златибора, а самим тим је и јефтинији за око 500 милиона евра. Драгићевић каже да је траса источне варијанте, преко Ивањице, морала да се прилагоди ограничењу проласка поред Националног парка "Голија", који остаје нетакнут са источне стране ауто-пута.
- У току је израда Нацрта просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд - Јужни Јадран, деоница Пожега - Бољаре, са Стратешком проценом утицаја на животну средину - кажу у "Путевима Србије". - Процењена вредност пројекта је око 1,8 милијарди евра.
Када ће почети изградња последње и најзахтевније деонице пута ка Црној Гори још је неизвесно, али се зато зна да ће за Светог Николу, како је најављено, бити отворен потез између Прељине и Пожеге.
Овај потез подељен је у три сектора. Од Прељине до Пријевора дуж реке Чемернице и малим делом поред Западне Мораве има 8,27 километара. На њој би, према пројекту, требало да буде изграђен тунел "Трбушани", дуг 250 метара, три надвожњака, као и мост преко Чемернице. Од Пријевора до Лучана би требало асфалтирати 15,51 километар и изградити 20 мостова који ће укупно бити дужи од три километра. Пројектована је и изградња тунела "Лаз", од 1.750 метара, петља у Паковраћу и три надвожњака. Трећа поддеоница од Лучана до Пожеге протезаће се на 7,18 километара, а на њој би требало да буде изграђено три моста, тунел дуг 2.040 метара, петља у Лучанима и мост преко реке Бјелице.
Деоница је дуга 30,9 километара, а вредност радова које изводи China Communications Construction Company Ltd је око 450 милиона евра.
- У току су радови на ископу и примарној облози у обе цеви тунела Лаз на улазном и излазном порталу. Бетонирају се темељи и подножни свод секундарне облоге у обе цеви - наводе у "Путевима Србије". - Уграђују се и елементи тунелског дренажног система. Ради се и на монтажи тунелских оплата за бетонирање секундарне облоге на улазном и излазном порталу. У тунелу Муњино Брдо су у току радови на ископу и примарној облози у обе тунелске цеви. Укупно је ископано на улазном порталу 200 метара у левој цеви и 222 метара у десној цеви.
Изводе се и радови на измештању гасоводних инсталација као и припреме за измештање електроенергетске и водоводне инфраструктуре. У току су радови на широком ископу на излазном порталу тунела Трбушани, а до сада је уграђено 65 армирано-бетонских шипова.
РАДОВИ НА САОБРАЋАЈНИЦИ КА НОВОМ БЕОГРАДУ ПОЧИЊУ ДО КРАЈА ОВОГ МЕСЕЦА
БРЗА саобраћајница од петље Сурчин до Новог Београда требало би да буде копча и најбржи пут из престонице до "Милоша Великог". Почетак изградње ових 7,9 километара пута је прошле године одложен због епидемије вируса корона, али последње најаве надлежних су да ће машине и радници бити на терену до краја месеца.
- Пут је пројектован за брзину од 80 километара на час, са две коловозне траке, са по три саобраћајне траке,разделним појасом, обостраним банкинама, ивичним зеленилом, пешачким стазама, а на једном делу двосмерним бициклистичким стазама - наводе у "Путевима Србије". - За саобраћајно повезивање са новопројектованим саобраћајницама планиране су поред кружне на почетку трасе још три површинске раскрснице и денивелисана раскрсница типа "пола детелине", са улицом према насељу Сурчин и обали реке Саве, где се планира изградња националног стадиона. У "Путевима" напомињу да је овај пројекат од приоритетног значаја за Србију, будући да деоница од Новог Београда до Сурчина представља везу између града Београда и ауто-пута "Милош Велики", чиме се ствара функционална целина градских саобраћајница и ауто-пута Е-763, који представља најкраћу везу Београда са Јадранским морем.
Посао изградње ове деонице поверен је кинеској компанији ЦЦЦЦ, а вредност уговора је 70,5 милиона долара. Пројекат су направили инжењери Саобраћајног института ЦИП, а уколико радови почну према најавама, требало да буду окончани до краја 2022. јер је рок за њихово извођење 18 месеци.
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (3)