(ИНТЕРВЈУ) ЖЕЛИМО ДА ПОСТАНЕМО ВОДЕЋА ФИНАНСИЈСКА ИНСТИТУЦИЈА У СРБИЈИ: Блаж Бродњак, председник НЛБ групе која је купила Комерцијалну банку
ЦИЉ је, да Комерцијална банка брзо расте и да буде препозната на тржишту као она која искрено жели да гради односе са клијентима, грађанима и привредом.
НЛБ долази из региона, тако да је то једна од страних инвестиција која је ипак локалне природе, Поред савремене услуге у НЛБ Групи активно раде и на одрживости пословања и друштвеној одговорности – како унапредити квалитет живота свима, који овде живе и стварају.
Словеначка Нова Љубљанска банка крајем ове године постаје власник српске Комерцијалне банке. Трансакција која је започела почетком фебруара ове године, приводи се крају. Председник НЛБ Групе Блаж Бродњак за "Новости" открива пословну стратегију будуће Комерцијалне банке кад почне да послује у оквиру НЛБ Групе.
* Осим ишчекивања, код клијената донедавно српске банке, грађана тако и запослених много је стрепње као и питања какве промене могу да очекују сада када пред Нову годину НЛБ преузме Комерцијалну банку?
- Оно што доносимо је стратешки приступ. Искрено смо заинтересовани за начин на који ће убудуће НЛБ-Комерцијална банка својим клијентима бити у стању да нуди савремене и колико је могуће дигиталне банкарске и универзалне финансијске услуге. У Словенији смо у тој области направили огроман искорак, тако да све документе са банком можете потписати преко мобилног телефона, па тако добити или продужити кредитну картицу, подићи кеш кредит, све преко мобилног телефона и без физичке посете пословници, односно разговора са било ким. Све иде електронски, а по потреби је подржано 24 часовним видео четом са Конктакт центром. Желимо довести тај стандард и у Србију.
Осим тога дугорочни циљ нам је да грађанима и предузетницима у Србији будемо прави стратешки саговорник и партнер који искрено брине о квалитету живота вас који овде живите и послујете. Долазимо из региона и у том смислу је ово једна од страних инвестиција која је ипак локалне природе. Желим то да кажем, јер верујем да међусобно познајемо менталитет, језике, културу... Искрено се веселимо српским успесима у спорту, науци, и са великим интересом пратимо развој пројекта Дигитална Србија са којим се Србија позиционирала као озбиљан регионални центар за пружање тих услуга.
За све клијенте Комерцијалне банке поручујемо да ће она бити та која у Србији нуди савремене услуге, а са друге стране као грађани, моћи ће да виде шта ми као НЛБ Група радимо у смислу одрживости живота и пословања те друштвене одговорности – подршке различитим пројектима, бриге о квалитету животне средине, подршка култури, спорту, локалним произвођачима хране. То ће бити наше главне теме и у Србији.
Поред тога ће Комерцијална банка постати практично друго седиште наше групације, јер у њој желимо изградити центар компетенција за развој заједничких платформи за све кћеринске банке у групацији. Присутни смо наиме осим у Словенији и у осталим земљама из некадашње Југославије (осим Хрватске). Ту ће Комерцијална банка бити нови центар за квалитетна радна места, таленти који имају мотивацију вредно радити, имаће могућност да развијају каријеру не само у Србији већ и суседним државама. Као клијент Комерцијалне банке добићете стандардне услуге, као грађанин бићете део наше приче изградње и побољшања квалитета живота, преко бољих финансијских услуга са једне стране и преко пројеката друштвене одговорности са друге. Они који имајуи веће амбиције, имаће могућност да размишљају међународно.
* Да ли можемо очекивати поскупљење услуга?
- Дигитализација у принципу не доноси поскупљење. У главном доноси јефтиније и једноставније услуге.
За све клијенте Комерцијалне банке поручујемо да ће она бити та која у Србији нуди савремене услуге
* Шта је НЛБ определило да купи Комерцијалну банку?
- Неколико је разлога. То је велико име, Комерцијална банка је угледна банка, снажан бренд. Када смо ушли у анализу, видели смо да ту има много знања и искреног интереса за развој модерног пословања. Снажна јака банкарска мрежа са великим бројем пословница. Уједно Комерцијалној и НЛБ банци се уклапају и боје и лого, и када погледате те две банке и лого и позиционирање тог лога, оставља утисак као да смо већ одавно близу. Повезује нас много заједничких тачака и интереса око развоја банкарског пословања, тржишта банкарских услуга. Ми смо међу највећа три понуђача универзалних банкарских услуга у читавом региону. Број један у Словенији, број два до три у осталим земљама, а сада са преузимањем Комерцијалне банке, бићемо међу топ три и у Србији. Бићемо системски играч у региону са другим углом одговорности и Комерцијална банка нас ставља у позицију, да размишљамо другачије о неким системским стварима, јер имамо већу базу и можемо да размишљамо о постизању циљева ефикасније. Сигуран сам да ће за неколико година Комерцијална банка бити финансијска институција, која ће грађанима Србије највише значити и бити међу најпожељнијим послодавцима у читавом региону.
* Значи да НЛБ неће мењати име Комерцијалне банке, да ће препознатљиви бренд остати а биће додата скраћеница НЛБ.
- Да, НЛБ Комерцијална банка јако добро звучи. Нова Љубљанска банка, скраћеног имена НЛБ, била је 1994. године, након распада Југославије, са Уставним законом Републике Словеније, постављена као банка без оптерећења прошлости и Југославије. Започели смо са тим путем од тада и развили пословање до те тачке, да смо у региону сад са уласком у Комерцијалну банку међу три највећа играча на свим тржиштима на којима смо присутни. Враћамо се на неке позиције које је некад словеначко банкарство имало, али је данас то другачија институција, у власништву великих, угледних међународних инвеститора и са котацијом наших акција на лондонској берзи. С друге стране још је присутна Република Словенија са 25 одсто и једном акцијом. Са оваквом власничком структуром пратимо два главна циља - један да се седиште одржи у овом региону што је од изузетне важности и за развој саме Комерцијалне банке, јер су на тај начин изражени локални афинитет и друштвена одговорност. Са друге стране квалификовани финансијски инвеститори и доносе нова знања и јасне захтеве по питању професионалности те ефикасности, што подржава развој и напредак. Све у свему ја сам сигуран да је то једна изузетно занимљива регионална прича и узоран модел за развој регионалних шампиона.
Наша мисија је да банка брзо расте и да буде препозната на тржишту
* Шта ће бити са операцијама Комерцијалне банке у БиХ и Црној Гори? Постоје развијена мрежа НЛБ Групе, па многи страхују да паралелна мрежа Комерцијалне банке више неће бити потребна. Да ли запослени треба да страхују од отказа?
- Исто питање може да се постави и у Србији, јер имамо НЛБ банку и ту. У сваком случају идемо у правцу да ћемо интегрисати те сестринске банке у свим земљама. Свако ко буде радио одговорно имаће могућност да се докаже. Бићемо апсолутно транспарентни и отворени. Преурањено је говорити о коначном броју запослених, али потребно је јасно истакнути, да дигитализација мења банке фундаментално. Ми смо у Словенији имали 4200 запослених, а за неколико година имаћемо 2100. Са друге стране, отварају се нове могућности, нови профили, нова знања. Банке данас постају у принципу технолошке фирме. Развијају се различити модели, алати, информацијска решења, електронски канали и отварају се нове могућности. У предности је земља као Србија са пројектом Дигитална Србија, јер се баш овде могу наћи савремени профили, који су нам потребни за дигиталну трансформацију читаве групе. Са друге стране ће се класична мрежа пословница смањити, али ту ћемо улагати у још више знања. Људи који ће радити у њима биће више саветници својим клијентима него неко ко ће спроводити трансакције. Већ данас су могуће трансакције преко мобилне апликације, па више не мора да се долази у банку да се плаћа и обављају други рутински послови. Са друге стране о многим питањима дугорочног значаја моћи ће да разговарају са неким у кога имају поверење, ко има специфична знања и коме верују. Биће наравно број запослених мањи. Биће мањи у свим земљама, не само у Комерцијалној банци већ у банкарству генерално. То је тренд дигитализације.
* Ћерке фирме у БиХ и Црној Гори дакле биће интегрисане у ваш систем?
- Иду разговори у том правцу, раде се анализе, разматра се који је појавни облик најбољи. Али је могуће реално очекивати да ће већа банка преузети мању.
* Како видите будућност банкарства, јер је већ сада у свету развијен систем алтернативних финансијских установа које омогућавају зајмове по бољим условима? Можете ли да одговорите на тај изазов?
- Пре свега је битно да човек зна са ким сарађује и да са ким год сарађује то буде регулисано. На питање да ли за банке постоји будућност, мој одговор је да постоји, ако ћемо да урадимо домаћи задатак. Код упоредивог клијентовог искуства банке ће ипак бити те које ће на крају дана бити у том примарном и целовитом односу са клијентима. Они ипак имају више поверења у банке, које са друге стране управљају читавим спектром финансијских услуга, не само кредитима, него свим активностима повезаним са рачунима, плаћањима и другим услугама, као што су управљање имовином, осигурање итд.. Ми у Словенији рецимо поред 35 одсто ависта депозита грађана управљамо и са 35 одсто свих улагања у узајамне фондове, а поред тога смо постигли и 15 одсто тржишно учешће у продаји класичних животних осигурања. Тако да ми, банке, нудимо широки спектар услуга. Имамо још то клијентово поверење и ту није само цена у питању већ и тајминг, подршка, код нас 24 часа дневно преко чета и видео чета са контактним центром. И то на домаћем језику и за ствари, које неко други ко долази са стране не може да понуди. Ако се све то осигура на ефикасан и брз начин, без физичке посете, без физичког потписа, све електронски уз непрекидну подршку, зашто би клијент уопште размишљао о алтернативама. Кад једном ми дођемо до тог нивоа услуге, бићемо први избор и алтернативним понуђачима неће бити лако.
Још смо на том путу. Негде смо то постигли, негде не, али сада улажемо да у тој трци будемо јачи. Када су у питању цене у банкарском систему, оне су предмет неког тржишног функционисања и сама конвергенција Србије према Европској унији довешће сигурно и ниже цене јер ће се стабилизовати очекивања око Србије. Србија ће заслужено скоро добити инвестициони рејтинг и са свим тим се смањују и трошкови задуживања за саму државу, па и банке. Конвергенција према ЕУ доноси снижење цена услуга у финансијској индустрији.
* Да ли ће Срби, као Словенци и Мађари да добију услуге дозвољеног минуса по нижим накнадама, јер их сада плаћају вишеструко скупље од њих?
- Не могу да коментаришем цене за конкретне производе, али генерално могу рећи да ће Комерцијална банка бити конкурентна. Наша мисија је да банка брзо расте и да буде препозната на тржишту као она која жели да гради дугорочне и одрживе односе са клијентима било да су грађани било предузећа. Што се тиче конкурентности, све ћемо направити да то буде тако, што значи, да желимо понудити и атрактивне цене. Бавићемо се и процесима да пословање са нама буде једноставно и предвидиво да у том смислу комуникација буде на нивоу који ће нас позиционирати као професионалног понуђача тих услуга. Уз све то радићемо много и по питању друштвене одговорност и бриге о квалитету живота, не само о банкарским услугама да буду повољније.
* Корона је оставила велике последице на привреду, па да ли спремате неки план да привреди помогнете да превазиђе проблеме и да ли ћате имати разумевања за кашњења?
- Ми смо већ у првој половини марта, када још није било затварања, у Словенији и другим нашим банкама покренули интензиван низ разговора са клијентима који су били највише погођени овим вирусом. Некима смо осигурали ликвидност, другима смо одлагали обавезе плаћања пре него што је то постала законска обавеза од стране државе. Спремни смо да разговарамо о објективним околностима и видимо шта је могуће а шта не. На крају, када је кредитирање у питању, једини основни постулат је новчани ток и ако њега нема, онда нису банке те које су права адреса за осигурање ликвидности.
Многе земље су увеле снажне програме подршке и када су затварања и онемогућавања рада неких делатности у питању, комбинација фискалних мера државе и одлагање обавеза плаћања су једини могући приступ, Тамо где још постоји новчани ток финансирање од стране банака никада није било повољније. Лично верујем, да ће кад све ово са Цовидом буде иза нас, наступити синдром »постратног« понашања, да ће људи заиста бити на прагу еуфорије, много ће се више трошити, забављати. Добро је да није индустрија превише страдала, нарочито извозни део. У Словенији се то није затварало. Сви који су сада затворени, заиста су у изузетно тешком положају, али када ћемо се са вакцинисањем поново вратимо нормалном животу, њихове ће услуге људи највише да користе. Сад трпе култура, туризам и хотелијерство, спорт итд. Када се победи овај рат са вирусом, људи ће да славе и ако ове гране уз фискалне стимулансе влада до тада преживе, биће лакше.
* Шта још спремате од новина за клијенте?
- За наше клијенте, НЛБ Група рецимо нуди услугу подизање новца на банкоматима у свим земљама где смо присутни без накнада, то конкретно значи, да клијенти из Србије могу бесплатно да подижу новац на банкоматима НЛБ у Љубљани, Бања Луци, Подгорици, Скопљу... Осим тога омогућавамо и међународна плаћања између наших банака за правна лица по фиксној тарифи од пет еура. То и још нека друга позитивна изненађења, ћемо настојати што брже омогућити и клијентима Комерцијалне банке.
* Да ли сте живели у Београду и шта радије бирате бурек или ћевапе?
- Нисам живео у главном граду мени посебно драге Србије, али сам чест гост у Београду, углавном послом и увек се осећам добродошлим. А најрадије бирам - сармице.
Препоручујемо
ЛЕГЛО 395 МИЛИОНА ЕВРА: Србија више није власник Комерцијалне банке
30. 12. 2020. у 13:21
МИНИСТАР МАЛИ: Половина прилива од Комерцијалне банке за старе кредите
09. 12. 2020. у 11:33
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
МАЈКА ЈОЈ СЕ ОДРЕКЛА ПРАВОСЛАВЉА, ТИТО ЈОЈ СЕ ДИВИО: Она је била најмоћнија жена Југославије (ФОТО/ВИДЕО)
БИЛА је најмоћнија политичарка у великој Југославији у коју је маршал Јосип Броз Тито имао толико поверења да је до данас остала једина жена премијер једне комунистичке земље
21. 12. 2024. у 21:27
Коментари (0)