МИКРОБИ ЋЕ "ПОЈЕСТИ" АФЛАТОКСИН: Пројекат истраживача са Универзитета у Новом Саду допринеће бољој безбедности хране
БЕЗБЕДНОСТ хране један је од највећих проблема данашњице. Сећамо се 2013. године, када је Србија претрпела значајне економске губитке, после контаминације млека афлатоксином.
Још озбиљнији проблем је утицај афлатоксина на здравље људи, будући да, према Међународној агенцији за истраживање рака, спада у прву групу канцерогених супстанци. Управо зато је група научника са Универзитета у Новом Саду, почела рад на пројекту "Биосолафла", чија је тема "Развој препарата на бази природних микроорганизама који ће, уместо пестицида, сузбијати отровне гљиве које производи афлатоксин". Истраживање је подржао и Фонд за науку Србије, у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача - ПРОМИС.
Руководилац пројекта др Јована Граховац, ванредни професор на Катедри за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета у Новом Саду, за "Новости", открива да климатске промене, чији смо сведоци, погодују продукцији афлатоксина, па се може очекивати да ће у будућности овај проблем бити још више изражен. Цео ланац контаминације креће са поља кукуруза на којем токсигене врсте гљива продукују ове супстанце. Конвенционално се у ове сврхе користе пестициди, односно хемијски препарати, уз чију примену се везују многобројни здравствени и еколошки проблеми. Све то доводи до најбољег решења, а то је биолошка контрола која подразумева примену корисних микроорганизама, већ присутних у природи, за сузбијање оних штетних.
- Прва фаза истраживања подразумевала је прикупљање узорака кукуруза из жетвене сезоне 2019. са циљем креирања колекције токсигених изолата и даље анализе степена контаминације прикупљених узорака афлатоксином Б1 - открива др Граховац. - Епидемиолошка ситуација је одложила почетак пројекта, због чега је овај део истраживања урађен током јула и августа, када су силоси били махом већ испражњени и припремљени за пријем кукуруза из нове жетве.
Највећи број узорака, каже наша саговорница, са територије је АП Војводине као и из Мачванског, Колубарског и Златиборског округа. Са њих су изоловане афлатоксигене гљиве које су биле неопходне за наставак истраживања. У међувремену је овогодишња жетва завршена и у току су припреме за поновно узорковање са већег броја локалитета како би научници обезбедили валидне податке о контаминацији кукуруза који сада улази у ланац исхране.
Др Граховац истиче да суша погодује остваривању инфекције афлатоксигеним гљивама, па је наводњавање кукуруза веома значајна превентивна мера. С друге стране, важно је и ваљано проценити моменат жетве и након тога обезбедити адекватно складиштење, како би се спречио развој токсина.
- Активности истраживачког тима у првој фази биле су усмерене на испитивање потенцијалних производних микроорганизама за нови биолошки препарат намењен сузбијању афлатоксигених гљива. За развој производње циљаног биолошког препарата одабраћемо микроорганизам најбољих карактеристика са аспекта потенцијала за сузбијање афлатоксигених гљива, али и исплативости производње засноване на његовој примени, што ће бити предмет даљих истраживања.
ИЗВОРИ
ОСИМ кукуруза, продуценти афлатоксина угрожавају све врсте житарица, соју, сунцокрет као и језграсто воће укључујући лешник, чија је производња у нашој земљи у експанзији. Извор афлатоксина могу представљати и сушено воће и зачини уколико нису складиштени на адекватан начин.
ОБУКА ПРОИЗВОЂАЧА
КАКО истиче професорка Граховац, да би се оправдала потребна улагања у комерцијализацију производног поступка, неопходно је да за то постоји тржиште. Зато је урађена анализа у погледу понуде и потражње средстава за заштиту биља, са нагласком на биолошке препарате.
- Постоје примери високоефикасних биолошких средстава чија производња није заживела у пракси, због неконкурентности по цени или неповерења пољопривредника у ефикасност - каже др Граховац. - Да бисмо то избегли, организовали смо обуке за пољопривреднике о могућностима примене биоконтролних агенаса.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (0)