СРБИЈА РЕФИНАНСИРАЛА НАЈСКУПЉИ ДУГ: Велика вест за нашу земљу!

РЕПУБЛИКА Србија данас се успешно вратила на доларско тржиште хартија од вредности, након седам година паузе, ради превременог откупа обвезница из 2011. године у америчким доларима по стопи приноса од 7,5 одсто и купонској стопи од 7,25 одсто.

ТАЊУГ

Након презентације остварених макроекономских резултата Републике Србије пред међународном инвестиционом јавношћу, као државе са најмањим падом економије у Европи у овој години, као и највећим очекиваним растом у следећој, данас се приступило прикупљању понуда за нову емисију обвезница у вредности од 1,2 милијарде долара.

- Остварена је тражња од преко шест милијарди долара од стране више од две стотине респектабилних, пре свега америчких и британских фондова, осигуравајућих кућа и банака, што је пет пута више од понуђене вредности емисије. Све то показује велико поверење инвеститора у реформе које спроводи Влада Републике Србије у области економије и јавних финансија – рекао је министар финансија Синиша Мали.

Нове десетогодишње обвезнице су емитоване у износу од 1,2 милијарде америчких долара по приносу од 2,35 одсто, купонској стопи од 2,125 процената и финалној каматној стопи у еврима, након реализације хеџинг трансакције, од 1,066 одсто. Остварена стопа је седам пута нижа од стопе претходно издатих обвезница из 2011. године, што је уједно и био циљ нове емисије. Обвезнице ће бити листиране на Лондонској берзи

- Искористили смо повољне услове, најбоље у овој години, како бисмо још једном изашли на међународно финансијско тржиште и скупљи дуг заменили много јефтинијим. Такође, ово је најмања каматна стопа коју је наша земља икада добила на тржишту капитала, боља чак и од емисије обвезница из јуна и новембра 2019. године у времену значајно стабилнијих тржишних услова – рекао је министар финансија Синиша Мали

Он је додао да се средствима нове емисије отплаћује 900 милиона долара обвезница емитованих 2011. године, од укупно 1,6 милијарди долара колико доспева у септембру 2021. године.

- На овај начин Србија је успела да већи део обвезница превремено отплати још ове године, уштеди на отплати камата следеће године и тако смањи укупне потребе за финансирањем у 2021. години, како бисмо што снажнији и спремнији дочекали наредну годину – истакао је Мали.

Министар је рекао и да је, водећи се најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, Министарство финансија закључило унакрсну валутну своп трансакцију којом обавезе по основу емитоване обвезнице конвертује у евре по значајно нижој финалној каматној стопи.

Своје обавезе по основу емисије деноминоване у доларима, Република Србија ће исплаћивати у еврима по купонској стопи од 1,066% на номиналну вредност емисије након конверзије од 1,016 милијарди евра.

- То значи да је Министарство финансија искористило  прилику повољног односа курса евра и долара у овом тренутку као и тренутну дивергенцију између доларских и еурских каматних стопа на међународном тржишту капитала и постигло најповољнију цену задуживања, уз оптимизацију валутне структуре јавног дуга, а све у циљу заштите од ризика промене девизног курса – објаснио је министар. На овај начин остварене су додатне уштеде од око 11,6 милијарди динара.

Како је рекао, на овај начин, Република Србија први пут уводи нову праксу хеџинга, тј. коришћења финансијских деривата у сврху заштите од девизног и каматног ризика, у складу са међународно препознатим ИСДА стандардима (Интернатионал Сwапс анд Деривативес Ассоциатион). Тиме се даје снажан подстицај развоју домаћег финансијског тржишта кроз пример активног управљања финансијским ризицима од стране Владе Србије. 

- Повратак на доларско тржиште хартија и нова емисија деноминована у доларима, омогућава Србији да остане присутна у индексу обвезница тржишта у развоју – ЕМБИ Индеx, чиме се осигурава њена видљивост на америчком тржишту капитала, као и на широј међународној инвестиционој мапи – закључио је министар финансија.

Превременом отплатом доларских обвезница средствима нове емисије, учешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у, остаје на раније пројектованом нивоу, испод 60%, док су истовремено искоришћени повољни услови на тржишту, да се обезбеде додатна средства за сервисирање дуга и у наредној години.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације