ОЗАКОЊЕЊЕ СПОРО, МНОГИМА НЕДОСТИЖНО: Ни шести закон о овој области за пет година примене није успео да реши проблем нелегалне градње

ПЕТ година после усвајања Закона о озакоњењу, није се далеко одмакло од легализације објеката који су претходних деценија изграђени без дозволе. Ни шести пропис у овој области, није био довољан да се испуне очекивања и обећања надлежних, да ће се једном засвагда рашчистити ситуација на терену и да ће објекти добити валидне папире или ће бити срушени.

Нелегална градња

Приликом доношења Закона о озакоњењу претпоставка је била да има око 1,5 милиона нелегалних објеката, али је пописом утврђено да их има више од два милиона, од чега су око 975.000 стамбени објекти. У Министарству грађевинарства данас није могуће добити податак колико је зграда, кућа, пословних и других објеката добило папире, а за колико је поступак још у току. Анализа по градовима, међутим, показује да се није далеко одмакло.

Иако је идеја шестог прописа са овом тематиком требало да буде јефтино и брзо озакоњење, уз минималну документацију, та жеља није била довољна за реализацију. Нерешени имовинско-правни односи најчешће се помињу као камен спотицања који је успорио овај поступак, али ни службеници којима је поверен овај посао нису се баш прославили бројем решених захтева. Додатни проблем је што су власници нелегалних објеката дуплирали захтеве по овом и претходним законима.

За пет година у Нишу је решен 4.221 предмет. Марко Ћирић, из Секретаријата за озакоњење каже да немају прецизан податак о укупном броју предмета који су активни, имајући у виду специфичност поступка легализације.

- Озакоњење бесправне градње је било регулисано различитим законима од 1995. године, па све до последњег закона из 2018. године, те имамо доста поновљених захтева чији број није тачно утврђен. Укупан број старих и нових предмета је оквирно 66.000. Према Закону из 2010. године имамо заведених 22.447 предмета - наводи Марко Ћирић. - Имамо највише предмета где постоји само иницијални захтев, а где смо по службеној дужности уредно обавестили странке о допуни документације.

Ћирић напомиње да постоје и проблеми кадровске природе, односно премали број људи који се баве пословима озакоњења с обзиром на територију коју Град Ниш покрива и број нелегалних објеката.

- Као горући проблем јавио се и однос са катастром непокретности из Ниша, са којим имамо озбиљних проблема у комуникацији и спровођењу правоснажних решења - истиче Ћирић.

- Закон о озакоњењу је требало да реши и проблем нелегалне градње. Помака у том процесу има, али обзиром на обимност посла и даље је дугачак пут пред нама.

Управа за урбанизам и грађевинске послове Новог Сада донела је 19.752 решења о озакоњењу, а у току је још 29.702 поступка. Управа за инспекцијске послове, Сектор грађевинске инспекције је од ступања закона на снагу пописала више од 40.000 објеката, од којих је за око 11.600 донето решење о рушењу. Та решења су прослеђена на даљи поступак озакоњења објеката у ГУ за урбанизам и грађевинске послове.

На подручју Крагујевца у протеклих пет година озакоњено је око 2.900 објекта. Како кажу у Одељењу за озакоњење у градској управи, тренутно је у поступку 2.200 предмета.

Одељењу за урбанизам у Лесковцу је, од почетка примене Закона о озакоњењу, поднето 13.698 захтева за озакоњење нелегално изграђених објеката. Решено је 1.175 захтева, чиме је озакоњено 2.938 објеката. У поступку озакоњења је 12.523 захтева.

Фото Приватна архива

Лесковачко Одељење за урбанизам је покренуло 13.100 поступака за озакоњење објеката на основу решења о рушењу достављених од градског Одељења за инспекцијске послове, које је пописало око 59.000 објеката, и још 598 захтева, по захтеву странке који се односи на видљивост објеката, а на основу измена закона из новембра 2018. године.

У Краљеву је активно 35.911 предмета, од којих је 466 у поступку. Од 2015. године формирано је 27.411 предмета, а од усвајања првог закона који регулише легализацију објеката до сада је донето 8.775 решења. У минулих пет година, на територији Краљева спроведено је рушење 47 нелегално саграђених објеката.

ДУПЛИ ПОСАО

У МНОГИМ градовима указују да број евидентираних захтева не одговара стварном стању.

- У евиденцији имамо и по неколико захтева истог власника нелегалних објеката који се у поступку озакоњења спајају и решавају једним решењем - објашњава Јасминка Миленковић, шефица Одељења за урбанизам Градске управе у Лесковцу. - Извештај о броју предмета са применом новог закона и решавање по захтевима не могу се издвојити из укупне евиденције предмета за легализацију. Поступак озакоњења се води спајањем захтева за легализацију објеката из претходног периода са новим захтевима где је покренут поступак по службеној дужности, а по решењу Одељења за инспекције послове, односно по захтевима за видљивост објекта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације