ЈАДАР – потенцијал за развој Србије

ОД када је 2004. године откривен, нови минерал јадарит, познат и као српски „криптонит“ привлачи пажњу јавности. Због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде Јадар је рангиран као једно од најзначајнијих лежишта литијума на свету.

Фото: Вечерње новости

Докле се стигло са овим пројектом, зашто је он значајан за Србију и да ли ће имати утицај на животну средину, за Новости говори Марни Финлајсон, генерална директорка за Борате и литијум у компанији Рио Тинто и генерална директорка пројекта „Јадар“.

Када може да се очекује реализација пројекта и шта ће Србија добити експлоатацијом јадарита?

„Јадар“ пројекат представља стратешку развојну прилику за Србију. Још је рано говорити о свим бројкама, али у овом тренутку можемо да кажемо да би током фазе изградње на пројекту могло да буде запослено преко 2.000 радника, док би када почну оперативне активности „Јадар“ отворио преко 650 сталних висококвалификованих послова, и још око 1.500 индиректних радних места. Рио Тинто је до сада у развој пројеката „Јадар“ определио и уложио преко 450 милиона америчких долара, а економске процене за ову фазу пројекта указују да ће развој „Јадра“ донети инвестицију од 1,5 милијарди долара.

Од открића новог минерала компанија Рио Тинто ради на развоју пројекта и технологије за прераду јадарита, као и примени најсавременијих рударских технолошких решења са великим тимом домаћих и међународних стручњака. Велики посао је још увек пред нама како би греендфиелд рударско-металуршки пројекат ове величине могао да дође до своје оперативне фазе на безбедан и одржив начин, у еколошком и економском смислу. Након доношења коначне инвестиционе одлуке коју очекујемо крајем 2021. године, радови на изградњи би могли да почну током 2022. и трајаће око четири године.

У целом овом процесу тесно сарађујемо са Владом Србије, локалном самоуправом и локалном заједницом јер су међусобна сарадња и дијалог од пресудног значаја за будућност пројекта који има огроман значај не само за нас као компанију већ и за целу земљу и регион.

Када кажемо „рудник“, прва асоцијација су рудари који у тешким условима зарађују „хлеб са седам кора“. Да ли ће рудник и постројење за прераду јадарита личити на ове стереотипе?

Неће личити ни мало на стереотипе. „Јадар“ је пројектован тако да буде модеран подземни рудник са савременим постројењем за прераду руде и са решењем за одрживо управљање отпадом. Планирано је да се подземна експлоатација врши најсавременијим методама и најбољим расположивим техникама како бисмо осигурали безбедност и одрживост експлоатације и прераде, и смањили потенцијални утицај на околину. У руднику је планирано коришћење готово потпуно електричне флоте возила које смањују емисије угљен-диоксида и потрошњу енергије. ,,Јадар’’ ће бити модеран рудник XXИ века.

Екологија постаје све већа тема, и последњих неколико дана можемо чути тврдње да ће експлоатација литијума и бора угрозити животну средину. Шта Рио Тинто ради да заштити животну средину?

Фото: Вечерње новости

Као рудник 21. века, ,,Јадар’’ ће применити савремена решења у циљу заштите животне средине.

Израда студија о процени утицаја на животну средину још увек је у току у складу са законима Републике Србије, али у овом тренутку са сигурношћу можемо да изнесемо неколико чврстих чињеница: технологија рудника не подразумева флотацију, а отпадне воде ће се пречишћавати.

Рудник и постројење за обраду генерисаће 2 врсте отпада. Једна врста отпада је стенски материјал, дакле стена из које неће бити вађен јадарит, већ иде на одлагалиште. А други је онај који ће настајати у процесу прераде и то ће бити тзв. индустријски отпад који представља мешавину минерала из рудног тела и минерала који су настали током процеса прераде. Важно је поменути да ће садржај тешких метала у отпаду бити приближно исти садржају који је присутан у самом земљишту. Обе врсте отпада биће умешане у јединствену масу која ће бити филтрирана и на крају ће бити сличне структуре као стенски материјал. Одређени део укупног отпада, приближно око 20%, биће кориштен за запуњавање празнина у подземним објектима. На одлагалишту се неће депоновати уља, течни отпад, као ни органске ни ароматичне материје. Неће се разлагати на ваздуху, нити ће подстицати развој бактерија. Индустријски отпад добијен из прераде руде ће имати мирис земље и на одлагалишту ће се вршити слагање, и набијање помоћу глатких ваљака. Подручја одлагалишта биће обложена непропусним материјалом који ће штитити подземне воде и земљу, а површина одлагалишта ће се постепено рекултивисати садњом траве и жбунастог биља.

Фото: Вечерње новости

На који начин ће се отпадне воде пречишћавати?

Овде је најважније истаћи да непречишћена вода не може и неће бити ослобођена у животну средину, посебно узимајући у обзир да у складу са српском регулативом, вода која се испушта мора бити бољег квалитета од воде у коју се упушта. Све отпадне воде ће бити третиране, и у процесном постројењу и на одлагалишту. Како би се смањила количина потребне воде, једна иста вода ће се користити неколико пута у процесу прераде, уз пречишћавање након сваке употребе. Са друге стране, одлагалишта ће обухватати и најмодернији систем за управљање површинским водама како би се атмосферска вода преусмеравала даље од одлагалишта. Контакт вода, или вода која је имала контакта с отпадом на одлагалишту, биће привремено безбедно ускладиштена, и онда ће се, или пумпати у фабрику ради поновне употребе за обраду, или третирати у постројењу за пречишћавање воде.

Да ли је за изградњу рудника и постројења за прераду потребно откупити земљиште од становника који ту живе?

Да бисмо изградили рудник и постројење за прераду, као и одлагалиште, потребна нам је земља, а сам процес откупа је у току. Свесни смо да је ово осетљиво и важно питање за породице које су обухваћене откупом, и зато овој теми приступамо на транспарентан, пажљив и фер начин. У редовној смо комуникацији са власницима земљишта и са задовољством могу да кажем да је реч о односу међусобног поштовања и поверења. Сам програм откупа обавља се у складу са законима Републике Србије и најбољом светском праксом чије је принципе утврдила Међународна финансијска корпорација (чланица Групације Светске банке). Води се рачуна о буквално сваком детаљу, вреднују се не само земља и објекти на њој, већ и усеви, урачунавају се сви порези, трошкови пресељења, сваки аспект је узет у обзир. Наш циљ је да на крају процеса откупа обе стране буду задовољне. У складу са међународним стандардима, посвећени смо пружању подршке за обнављање или унапређивање извора средстава за живот људима на чије животе Пројекат утиче. Планови обнове извора животних средстава биће припремљени у сарадњи са домаћинствима, кроз активно ангажовање и повратне информације из домаћинстава, на добровољној бази.

Препоручујемо

Економија

0 0

КОЛУМНА: Посебна понуда штедње у Еуробанк

29. 10. 2020. у 14:00

Економија

0 0

ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА РАСТЕ: Прерађивачки сектор бележи скок од 12,6 одсто

30. 10. 2020. у 15:12

Економија

1 1

ЧЕКАЊЕ У РЕДОВИМА ПОСТАЈЕ ПРОШЛОСТ: Како је убрзана дигитализација олакшала живот грађана у Србији

30. 10. 2020. у 14:30

Економија

0 5

ЧОКОЛАДА СА СТАКЛОМ, ПИЛЕ СА САЛМОНЕЛОМ: Да ли се код нас продаје спорна хрватска роба?

30. 10. 2020. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације