ОД ДИЈАСПОРЕ ЧАК ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА МАЊЕ: Према подацима НБС, од јануара до августа ове године стило мање новца по основу дознака
ПАНДЕМИЈА короне заврнула је славину и на прилив новца који наши људи из дијаспоре шаљу својима у Србији. Тако је ова "гастарбајтерска каса" од јануара до августа, смањена за готово пола милијарде евра у односу на исти период лане. Према последњим платнобилансним подацима Народне банке Србије, укупан прилив по основу дознака, личних трансфера, за ових седам месеци износио је 1,912 милијарди евра - за 446,8 милиона евра мање него 2019. године.
Како из НБС кажу, мањи прилив дознака последица је утицаја пандемије на економију у земљама у којима доминантно ради наша дијаспора. Зато је "епидемија" мањег прилива дознака завладала не само у Србији, већ и на глобалном нивоу. Осим тога, од почетка кризе, много наших људи је остало без посла и вратило се у домовину.
- Пад бруто домаћег производа у земљама из којих се шаљу дознаке утиче на смањење новца које људи могу да издвоје и пошаљу у матичне земље - објашњавају у НБС. - У склопу личних трансфера који се прате, обухваћене су дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима.
Највише дознака у првој половини ове године стигло је из земаља у којима живи и ради велики део наше дијаспоре, пре свега из Немачке - 377 милиона евра. Из Швајцарске је нашим људима уплаћено 169 милиона евра, Аустрије - 109 милиона евра, а из САД је до августа стигло 95 милиона евра.
Банкари кажу да износ прилива на девизни рачун није лимитиран, али да су у појединим случајевима банке у обавези да траже од клијената да се изјасне о основу прилива новца и приложе неопходну документацију.
Када је реч о слању новца у иностранство, треба урачунати и провизију коју наплаћују банке и институције које се тиме баве. Наши људи новац "напоље" шаљу као поклон, помоћ, наследство, ренту, због исељења у иностранство, за плаћање робе... Клијент бира да ли ће сам сносити трошкове, да ли ће бити подељени, или ће ићи на терет примаоца пара.
- За пријем новца из иностранства до 10.000 евра накнада је 0,20 одсто до 0,35 одсто - кажу у Комерцијалној банци. - Најмања накнада је 200 динара и највиша 20.000 динара у зависности од износа, а за пријем пензије из Немачке је 0,23 одсто. Накнада за слање у иностранство је 0,70 одсто од износа трансфера, најмање 1.000 динара и 600 динара када се шаљу долари, а највиша је 30.000 динара.
Трансакције преко "Вестерн униона" могу да се обављају са око 200 земаља, а накнаду увек плаћа пошиљалац. Да би неко у Француској, рецимо, примио 100 евра, пошиљалац из Србије мора да уплати 12.400 динара, плус провизију од 1.500 динара. Ако неко у БиХ, Хрватској или Црној Гори треба да добије до 6.400, накнада је 660 динара.
ОДЛИВ ДЕВИЗА ИЗ СРБИЈЕ
ОД јануара до августа, одлив новца из Србије износио је 161,6 милиона евра, што је у односу на исти период 2019. године више за 11,7 милиона евра, односно 7,8 одсто. Посматрано по земљама, највише дознака у првој половини 2020. године послато је у Немачку - 12,5 милиона евра, Кину - 9,5 милиона евра, САД - 9,4 милиона евра, Канаду - 5,1 милион евра, Швајцарску - 5 милиона евра и Црну Гору - 4,9 милиона евра.
Препоручујемо
КОРОНА „САСЕКЛА“ ДОЗНАКЕ: у Србију стиже мање новца из дијаспоре него раније
18. 08. 2020. у 08:45
ЗБОГ КОРОНЕ МАЊЕ ДОЗНАКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА: Прилив пао за 23,8 одсто у првих пет месеци
13. 08. 2020. у 17:23
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)