НИКАДА ВЕЋИ УВОЗ КРОМПИРА: Руско и Белоруско поврће преплавило наше пијаце и трговине

НИКАДА више него ове године Србија неће увести кромпира.

Фото В. Илић

 Да ће ова година бити рекордна по увозу говори податак да је до сада увезено чак 48.000 тона кртоле, и то највише из Белорусије и Русије, где је овогодишњи род био одличан, па ове земље имају огромне количине вишка које морају да извезу да им не би пропао.

У домаћим трговинама тренутно има и домаћег, али много више увозног кромпира, који се, у великом броју случајева, продаје са етикетом порекла са домаћих плантажа, тврде за "Новости" произвођачи и дистрибутери. Цена на велико креће се од 50 до 60 динара, док се у малопродаји за килограм кромпира мора издвојити и до 110 динара.

- Србија, која важи за пољопривредну земљу, нашла се на листи великих увозника кромпира, али и других пољопривредних култура, попут лука, кога је ове сезоне увезено 38.000 тона, а парадајза, рецимо, 25.000 тона. Држава под хитно мора да заштити кромпираше од увоза кромпира по дампиншким ценама (испод цене коштања). Ако се системски не реши проблем производње код нас, ми ћемо сваке године увозити све веће количине кромпира - упозорио је Ратко Вукићевић из Гуче, један од највећих произвођача кромпира у Србији.

Тренутна цена коју домаћи увозници плаћају за килограм кромпира креће се од 15 до 20 центи, а исти на велико нуде за 60, док у малопродаји пласирају ову кртолу по цени од чак 110 динара. Многи су у овој рачуници видели шансу за добру зараду, па су тако решили да увезу огромне количине овог поврћа. Камиони транспортних фирми које извозе разну робу за Белорусију или Русију увек се враћају натоварени кромпиром. Тај кромпир се потом препакује и даље пласира на домаћем тржишту, углавном са декларацијом да је кромпир наводно произведен у Србији.

Ратко Вукићевић, Фото В. Илић

- Руси су чак нудили кромпир и за осам центи само да продају количине које су код њих биле рекордне - казао нам је Вукићевић.

- С друге стране, код нас је род подбацио с обзиром на велике суше. У ванзаливним системима, што је око 95 одсто плантажа под кромпиром, род је био око 20 тона по хектару, док је у Војводини, где има могућности за заливање, род био добар. Свеукупан годишњи принос у Србији износи од 500.000 до 700.000 тона што није довољно да подмири потребе домаћег тржишта. Међутим, то не оправдава препродавце који неконтролисаним увозом систематски уништавају домаће произвођаче.

Према проценама стручњака, Србија ће ове године платити око 20 милиона евра за увезени кромпир. Стручњаци наводе да је производња меркантилног кромпира у Србији пала на ниске гране, а да су прогнозе за будуће још лошије. Велики је проблем и недостатка семена у Холандији, Француској и Белгији, одакле је највише увожено семенског кромпира.

За увоз елитног и другог квалитета семена кромпира држава годишње троши више од три милиона евра, јер код нас не постоји установа која се бави таквом производњом. Поврх тога, увозом семена, домаће сорте кромпира - јелица, драгачевка и универзал - ишчезле су са њива наших произвођача, па тако данас свака прича у трговинама или на пијаци о ивањичком или драгачевском кромпиру - пада у воду. Може се само рећи да је холандско или у мањој мери немачко семе порасло на територији Ивањице и Драгачева, али никако да се ради о домаћем кромпиру.

Некада су засади кромпира у Србији заузимали и до 90.000 хектара, а данас се он гаји на око 45.000 хектара, односно упола мање.

Оно што је сигурно је да ове године домаћи кромпираши неће имати проблема у пласману, и да се кромпир ове године неће бацати, нити ће отићи у бесцење, како је то некада био случај.

Фото Архива ВН

Произвођачи у западној Србији рекли су нам да нису задовољни приносом, али јесу пласманом. Велики део њих у драгачевском и чачанском крају предаје кромпир чачанској популарној "Чипсари", други, опет, највише оних из Ивањице, кромпир терају на кванташке пијаце и, колико год да дотерају, веле нам, одмах и продају.

- Ова година је била поприлично сушна, и није одговарала кромпиру. Изненадио сам се када смо почели да вадимо кртолу, достигли смо принос и до 30 тона, а и цена је задовољавајућа. Није баш сјајна да можемо да се обогатимо, али за живот има - казао нам је Радован Сенић, произвођач из околине Чачка. - Највећи проблем ми је био где да нађем раднике за вађење, јер нико неће да ради. Једва сам нашао Роме и Румуне који ће ми повадити кромпир.

Плод од 1,6 килограма

НА недавно одржаној манифестацији "Дани ивањичког кромпира", према одлуци жирија, носилац титуле за највећи овогодишњи принос је Томислав Јовановић из Чепова. Произвео је пет вагона по хектару и углавном узгаја сорте мемфис и аризона. Награду за највећу кртолу од 1,6 килограма добио је Мирослав Радојичић са Катића који каже да то није реткост.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације