ЕВРОПИ САД ТРЕБА УГАЉ: У ЕУ ће сагоревати више "омраженог" енергента због скупљег гаса

УПРКОС прокламованом циљу, који агресивно намећу заговорници зелене агенде, да се угаљ "протера" са глобалне енергетске мапе, његова потрошња расте. А тај тренд ће се, судећи према проценама светских стручњака наставити. Производња угља у нашој земљи је стабилна и у складу са планом. Како за "Новости" кажу у "Електропривреди Србије", у првој половини године на колубарским коповима "Поље Г" и "Тамнава-Западно поље" била је и већа од планиране. У РБ "Колубара" и костолачком копу "Дрмно" је поуздана и обезбеђује сигурну производњу електричне енергије.

ЕПС

У анализи вашингтонског Института за енергетска истраживања (IER) истиче се да ће се Европа током зиме окренути већој употреби угља за производњу струје због виших цена природног гаса и неизвесности око расположивих количина утечњеног природног гаса (ЛНГ) на светском тржишту. Они указују на значајан недостатак у снабдевању ЛНГм у наредних 15 година, што значи да би цене енергената поново могле значајно порасти.

Стручњаци у консултантској кући LSEG сматрају да се може очекивати да ће многе гасне електране ниске и средње ефикасности ове зиме бити замењене електранама на угаљ високе и средње ефикасности, почевши од новембра. И аналитичар "Блумберга" указује да количина овог енергента која се троши и даље расте. Њихов аутор Вил Вејд констатује да у многим западним земљама угаљ остаје отпоран и да се наставак коришћења очекује због раста потражње за електричном енергијом, првенствено због електрификације возила и грејања у домаћинствима, као и брзе експанзије центара за чување података, а све ово одлаже планове за затварање термоелектрана које користе тај енергент.

Србија је била изложена притисицима да убрза затварање термоелектрана на угаљ што би угрозило стабилност нашег електро-енергетског система. ЕПС поседује копове из којих се снабдева овим енергентом, али ту је и стари проблем да нема довољно откривеног угља због вишегодишњег неулагања и неиспуњавања планова на откопавању откривки. Ново руководство се ухватило у коштац са тим тешкоћама. У ЕПС истичу да се предузимају све неопходне мере зa даљи развој копова, набавља се нова рударска опрема и системи и граде се инфраструктурни објекти.

- Ефекти се виде и у шестомесечним резултатима, јер је производња откривке већа за осам одсто у односу на 2023. годину - наводе у ЕПС. - Тиме се стварају услови за будућу производњу угља. ЕПС интензивно ради на унапређењу рударског сектора како би се у што краћем временском периоду надокнадили застоји у реализацији инвестиционих пројеката. Неопходност отварања нових копова и вишегодишња реализација припремних активности на oткопавању откривке на површинским коповима су комплексни процеси и захтевају време.

Говорећи о инвестицијама, у ЕПС кажу да су предвиђена улагања од 600 милиона евра у опрему на површинском копу "Поље Е" како бисмо створили услове за отварање копа у пуном капацитету, док је за нови коп "Радљево" намењено 300 милиона евра.

- У нове рударске пројекте у огранку "ТЕ-КО Костолац" планирано је око 640 милиона евра, конкретно 190 милиона евра за активни коп "Дрмно" и 450 милиона евра за заменски коп "Западни Костолац" - кажу у ЕПС. - Инвестиције су усмерене ка отварању заменских копова како би се обезбедила енергетска безбедност земље.

ЕПС је у првој половини године значајно смањио трошкове за набавку угља из увоза, и то за чак 10 милијарди динара.

- Набавка угља ван ЕПС је планирана како би се побољшао квалитет колубарског угља и да би тиме рад обреновачких термоелектрана био максимално ефикасан, a учешће увозног угља у потрошњи термоелектрана је седам одсто - истичу наши саговорници.

Када су у питању залихе угља на депонијама термоелектрана, оне ових дана достижу више од 1,5 милиона тона, што је у складу са планом.

Према "Емберу" истраживачком центру за климу, угаљ је највећи извор електричне енергије и чинио је 35 одсто светске производње 2023, док је природни гас био други са уделом већим од 22 процента, преноси "Блумберг". Подаци Међународне агенције за енергију показују да је од 2006. до 2014 године угаљ био извор најмање 40 одсто глобалне производње струје.

У анализи вашингтонског IER се наводи да су неке европске земље, као што су Француска, Британија и Италија или у потпуности укинуле угаљ или имају ограничену могућност да у великом обиму пређу на тај енергент са гаса. С друге стране, угаљ има кључни удео у производњи струје у Немачкој, која је европски потрошач енергије број један, као и у великом делу источне Европе. У фебруару су европске цене природног гаса пале на скоро трогодишњи минимум због благе зиме и обилног снабдевања, и износиле су 22,9 евра по мегавату, што је подстакло прелазак на плаво гориво. Међутим, средином августа је цена премашила 40 евра, а јуче се на ТТФ холандској берзи гасом трговало за око 37 евра по мегават-часу.

Постројења на угаљ, који емитују двоструко више угљен-диоксида по мегават-сату произведене енергије од гаса, такође морају да узму у обзир цену дозвола за угљеник у ЕУ. Али оне су, такође, појефтиниле и са прошлогодишњег рекордног нивоа од више од 100 евра, пале на испод 70 евра по метричкој тони, јер је деиндустријализација повезана са енергијом затворила индустрије широм Европе, што угаљ чини привлачнијим, истичу аналитичари ИЕР. Како додају, енергетску несигурност у Европи погоршала је "пауза" Бајденове администрације у вези са издавањем дозвола за нове терминале за извоз ЛНГ дуж америчке обале, што ствара слику о САД као непоузданом добављачу. Оцењују да би то могло довести до повлачења инвеститора, и потенцијално до несташице у будућим испорукама ЛНГ савезницима САД. Подсетимо, америчка админинистрација је донела ту одлуку под притиском климатских активиста али и предстојећих избора. Европа је, у настојању да замени гас из Русије, постала главни купац америчког ЛНГ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације