ОПОРАВАК ТРЖИШТА Е-ВОЗИЛА У ЕВРОПИ: Статистика од почетка године бележи раст продаје четвороточкаша које не покрећу фосилна горива
ТРЖИШТЕ електричних возила у Европи имало је добар старт на почетку ове године након благог успоравања крајем 2023. У првом тромесечју продато је 332.999 електричних возила - 3,8 одсто више него у истом периоду прошле године, показују подаци Асоцијације произвођача возила Европе (ACEA).
Томе је највише допринела повећана тражња на Кипру (77,5%), у Словачкој (50,9%), Белгији (49,6%), Мађарској (38,6%) и Француској (23,1%). Највећи раст, од 19,7 процената, забележили су хибриди којима се батерије саме пуне током вожње, док је број продатих "плуг-ин" хибрида порастао за 7,5 одсто. Иако је раст продаје електричних возила био снажан, није био толико интензиван као 2022. године када је продаја порасла скоро 50 процената.
Норвешка постала светски лидер
ЕЛЕКТРИЧНА возила чине више од 91 одсто новорегистрованих аутомобила и више од 20 процената свих путничких возила у Норвешкој, што ову нордијску земљу чини светским лидером на пољу електрификације транспорта. Осим издашних пореских олакшица, власници е-возила имају повластице код приступа трајекту, паркирању и у вожњи траком јавног превоза. Норвешки завод за статистику наводи да се потрошачи сада чешће одлучују за мања и ценовно приступачнија возила него претходних година.
Европска унија донела је директиву према којој ће производња електричних возила до 2032. године достићи удео од 60 процената, а до краја 2035. године бензинци и дизелаши ће бити потпуно избачени са производних трака. Кључна ставка је жеља да се смањи загађење ваздуха смањењем емисије угљен-диоксида (CO2). Аутомобили на фосилна горива су међу највећим загађивачима ваздуха, па је електрификација превоза ефикасан начин борбе.
Борис Ћоровић, генерални секретар Српске асоцијације увозника возила и делова, каже да је могуће да ће бити неких корекција рокова, али да је тренд преласка на еколошки прихватљива електрична возила незаустављив и неминован.
- Било је доста негодовања европских произвођача који не споре да је то неминовност, али тврде да је за преоријентацију целе индустрије рок сувише кратак. Без обзира на то да ли се мало претерало са брзином прописаних промена, то јесте правац у коме се иде не зато што је Европска комисија донела политичку одлуку, већ због чињенице да је ауто-индустрија у Европи тај тренд уочила, и последњих 10-15 година инвестирала је преко 200 милијарди евра у производњу хибридних и електричних аутомобила - каже Ћоровић за Демостат.
Субвенције код нас и кроз нижи ПДВ
ЗА куповину електричних возила у Србији одобравају се субвенције од 5.000 евра, али то не важи за хибриде. Као потенцијално ефикаснија мера предлажу се модели попут неких у ЕУ, где је смањен ПДВ, па се попуст остварује аутоматски приликом куповине, без додатних захтева и администрације. Када би ПДВ на електрична возила био смањен са 20 одсто на 10, ефекат би био исти као садашње субвенције од 5.000 евра по возилу, а процес би био бржи и једноставнији. То би подстакло продају, што је неопходно, јер је Србија са око 3.000 електричних возила, што чини тек један проценат укупног возног парка од безмало три милиона аутомобила, далеко испод европског просека који се креће око 14 процената.
Разлози због којих купци и даље оклевају с куповином јесте сумња у домет батерије, укидање субвенција у појединим земљама, али и још увек недовољно развијена мрежа јавних пуњача. У ЕУ их је на крају прошле године било 630.000, а процена је да до 2030. године тај број треба да се увећа осам пута.
Проблем за европске произвођаче је и конкуренција која долази из Кине са 40 до 50 процената јефтинијим моделима. Истраживачка компанија Jato Dinamics објавила је прошле године да електрични аутомобил који се продаје у Кини просечно кошта 31.829 евра, у Европи је то 55.821 евро, а у Сједињеним Америчким Државама чак 63.864 евра.
Успех кинеских возила на тржишту није изненађење јер се Кина још пре две деценије окренула развоју електричних аутомобила. Кинески произвођачи су обезбедили потребне сировине почев од литијума, никла, кобалта, затим развили технологије, а поједине компаније имају и сопствену поморску флоту за превоз контејнера са аутомобилима по Европи.
Овакви трендови би могли да значе предност Србије. Зашто? Без обзира на бројне изазове, европским произвођачима је јасно да будућност не припада фосилним горивима и улажу велики новац у побољшање перформанси - пре свега литијум-јонских батерија које се уграђују у већину аутомобила. Само је "Фолксваген", у најављеној инвестицији од 180 милиона евра у производњу електричних аутомобила, чак 75 милиона наменио за истраживање разних комбинација литијум-јонских батерија.
Србија са својим залихама кључних сировина попут литијума може бити озбиљан играч на европском тржишту електричних возила. То би могло да се оствари кроз покретање озбиљних погона и за прераду ове сировине, те добијање широког спектра производа у ланцу снабдевања за индустрију е-возила. Потенцијал који може да се искористи у будућности на овом пољу донео би велики број нових радних места и значајну економску добит у низу повезаних индустрија. Такође, најављени електрични модел "Фијата" из Крагујевца, са очекиваном ценом од око 20.000 евра, могао би постати једно од најконкурентнијих електричних возила у Европи. Е.В.Н
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)