СРПСКИ ВИНАР БИРА ТАМЈАНИКУ: У нашој држави под виновом лозом 20.000 хектара - Могућности за зараду велике, нема радне снаге (ФОТО)

ДОМАЋИМ тржиштем белих вина, убедљиво доминира наша аутохтона врста - тамјаника. Од близу 20.000 хектара под виновом лозом, и 40 милиона литара вина, које се годишње произведе, до 30 одсто засада управо је ова сорта. Ипак, Србији фале винари који би могли да имају засаде на 50 хектара, како би са тамјаником били конкурентни на светском тржишту.

Фото: РТС принтскрин

Велики труд, рад и стрпљење малих домаћинстава довео је ову сорту белог вина до владавине. Највише засада има у Жупи, међутим, из године у годину шири се и на друге крајеве земље. Према речима председника Савета винара Стевана Рајте, једна од познатих винарија годишње произведе око 100.000 боца, док мања имања имају капацитет од 20.000 флаша.

Фото: Википедија

- Треба упорност за узгајање винове лозе, па и тамјанике - каже Рајта. - Када је лоза млада, она не може бити квалитетна. Зато је потребно да прође три до четири године од садње, да би се лоза прилагодила временским условима. Нажалост, климатске промене довеле су да не можемо ништа унапред предвидети, јер су падавине велика опасност.

Фото: Н.Фифић

Јаки ветрови кидају бочне листове, велика врућина гори пупољке. Само током последњих непогода које су погодиле Србију, између 20 и 30 одсто винове лозе је страдало. Штета је разнолика, почев од Шумадије, где је по правилу много засада уништено, кроз Војводину и ка југу до Неготинске Kрајине. Произвођачи се суочавају са поплављеним виноградима, складиштима и подрумима.

- Ако почну јаке врућине, берба ће морати да крене већ у августу. И прошла година била је проблематична, изгубило се до 50 одсто рода. А виноград је најскупља производња, то је највећа фабрика на свету под отвореним небом. Мука је то што се тешке климатске промене дешавају баш у периоду цветања, када цвет треба да се претвори у плод - каже овај стручњак.

Фото: РТС принтскрин

Актуелни подаци указују да је производња грожђа и вина у Србији углавном фокусирана на интернационалне сорте винове лозе. Са друге стране, аутохтоне, локалне и новостворене винске сорте учествују само са око осам одсто. На основу односа површина винограда са винским белим и црним сортама које се воде у Виноградарском регистру, беле винске сорте су заступљеније и чине 58,46 одсто укупних површина.

- Држава даје велике субвенције да млади винари купе опрему и посаде винограде, граде се и путеви, да би површине под виновом лозом биле туристички атрактивније - напомиње Рајта. - Новац више није проблем, него мала радна снага и школе. Мало је ко заинтересован да буде енолог и технолог. Калемаре и подрумаре је једнако тешко наћи. Требало би и при ресорном министарству формирати посебно одељење које би се бавило виноградарством.
Према Рајтином суду, Србија има квалитетна вина, али не и квантитет. Упркос томе, показали смо се свету на међународним сајмовима, где су наша вина добијала високе оцене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације