ВЕЋ ДОГОДИНЕ КОРИСТ ОД СПОРАЗУМА СА КИНЕЗИМА: Интервју - Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине

ОДГОВОРНОМ економском политиком коју воде председник Вучић и Влада Србије у претходних 12 година успели смо да Србију од земље са потпуно урушеним јавним финансијама и стопом незапослености од близу 30 одсто доведемо до нивоа државе која је данас апсолутни лидер у привлачењу страних директних инвестиција у региону.

Privatna arhiva

Данас у Србији имамо 550.000 нових радних места више у односу на 2012. У последњих 12 година је просечна плата утростручена и ми сигурно идемо ка циљу да она 2027. буде 1.400 евра, док ће просечна пензија бити 650 евра.

Овако Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине, објашњава како је наша земља победила предрасуде и од реметилачког фактора у региону постала поуздан партнер кључних међународних инвеститора. Уверен је да ће Србија бити по свим параметрима најуспешнија земља региона:

- Сигуран сам у то, упркос снажним притисцима споља. Ту пре свега мислим на дупле аршине међународне заједнице када је реч о поступцима неких појединаца у региону, који би да Балкан врате у деведесете. Поразно је да ми данас у 21. веку сведочимо томе да у Европи изграђеној на темељима заједничког тржишта и слободног протока робе и услуга постоји режим који је забранио да људи тргују и да привреде напредују. Ових дана се навршило годину дана од преседана који је погодио Европу и Балкан, а реч је о једностраној одлуци власти у Приштини да забрани трговину српском робом. Ова погубна политичка одлука довела је до губитка послова, кидања деценијских пословних веза између Срба и Албанаца, као и губитака стотина милиона евра прихода.

Фото: Министарство унутрашње и спољне трговине

Представили сте недавно Споразум о слободној трговини са Кином. Шта то доноси нашој земљи?

- Првог јула ступа на снагу Споразум о слободној трговини са Кином и то је више од шансе за наше привреднике и компаније из Србије. Споразум о слободној трговини ће у наредним годинама сасвим сигурно дуплирати наш извоз у Кину који је сада на нивоу од 1,2 милијарде евра, а то аутоматски доводи до нових инвестиција, отварања фабрика и нових добро плаћених радних места, већих плата и још бољег квалитета живота за наше грађане.

Прве позитивне ефекте споразума имаћемо следеће године. Оно што је важно и што помињем сваки пут је да наше компаније наставе да инвестирају у кинеско тржиште, а Министарство трговине ће пратити ефекте овог споразума и бити на располагању нашим привредницима.

Вратили сте се из посете Јапану, где сте били са колегиницама из Немањине, Јеленом Беговић и Андријаном Месаровић. Шта сте донели Србији?

- Морам да истакнем да ми је била част да предводим највећу државну и привредну делегацију која је посетила Јапан у претходних 40 година. Већ на јесен очекујемо јапанску привредну делегацију у Београду и сасвим сигурно ће то бити прилика да се интензивирају контакти наших привредника. На састанку са министром трговине Јапана истакао сам спремност Владе Србије да започне преговоре о Билатералном споразуму о заштити инвестиција (БИТ). Желимо да привучемо нове инвестиције из Јапана и паралелно радимо на томе да нашим компанијама приближимо јапанско тржиште.

Јапанске компаније потпуно другачије гледају на Србију данас и ја сам сасвим сигуран да ће наша привреда убрзо бити јача за још неку велику јапанску инвестицију, а ми смо видели да компаније из Јапана осим добро плаћених радних места и иновација, на тржиште доносе посебну радну етику и позитивно делују на пословно окружење. Наш циљ је да у наредних неколико година трговинску размену подигнемо на милијарду евра годишње. Такође, желимо да видимо нове инвестиције њихових компанија и да се број запослених у јапанским компанијама у Србији, са садашњих 4.000 до 2030. године повећа на више од 20.000 људи.

У припреми су Споразуми о слободној трговини са Египтом, УАЕ, Јужном Корејом. Да ли Србија може у трговинским односима да направи диверификацију као кад је енергетика у питању?

- Ми морамо за нашу привреду да обезбедимо боље услове и стартну предност када је реч о конкурентним земљама. У завршници смо преговора када је реч о Споразуму о слободној трговини са Египтом, најмногољуднијом земљом у арапском свету са више од 100 милиона становника и трећим највећим тржиштем у читавој Африци. Тренутно заједно са кабинетом председника Србије радимо око најосетљивијих детаља, а ту најпре мислим на оне који се тичу наше пољопривреде, пре свега када је реч о воћарима. Концесије које ми тражимо нису једноставне, али уз снажну политичку подршку председника Вучића, уверен сам да ћемо добити такав статус за наше воћаре да немају царине на извоз својих производа у Египат. Са УАЕ је кључно да наше добре политичке односе пресликамо на терен економије како бисмо отворили шансе за српску робу, али и да привучемо још више инвестиција из ове најбогатије арапске државе.

На мала врата у нашу земљу долазе мали трговински ланци. Је ли време да неки "капиталац", поготово из ранга оних који доносе ниже цене дође код нас?

- Не бих се до краја сложио са вама. Конкуренција у Србији је знатно већа у односу на конкуренцију у земљама региона, укључујући и земље чланице ЕУ. Ако узмемо пример Хрватске, као земље која је у нашем региону и чланица је ЕУ, видимо да првих пет малопродајних ланаца у овој земљи заузима 65 одсто тржишта, док је у Србији учешће пет највећих малопродајних ланаца на нивоу од 47 одсто. У претходним годинама је у Србију дошао и највећи европски малопродајни ланац "Лидл", а ту су и други малопродајни ланци који спадају у првих десет у Европи као што је "Делез". Код нас послује још неколико великих регионалних малопродајних ланаца као и домаћи трговински ланци. Уверен сам да ће у будућности долазити и други инвеститори, али ми и сада не можемо да негирамо да здрава конкуренција постоји.

Где видите да је наша шанса на међународном тржишту? Шта је предност наше привреде? На коју карту би требало да заиграмо?

- Предност наше привреде су пре свега наши људи, наша географска локација, али и политички систем који смо изградили у претходних десет година. Успели смо да постанемо најатрактивнија дестинација за инвестиције у Југоисточној Европи. Изградили смо транспарентно и предвидиво пословно окружење, обезбедили смо стабилну валуту и одговорном фискалном политиком гарантујемо стабилно макроекономско окружење.

Развојем инфраструктуре омогућили смо да сви делови наше земље постану атрактивни за нове инвестиције. Све ово је довело до тога да је Србија данас незаобилазна дестинација када је реч о инвестирању у овом делу Европе.

FOTO: Novosti

Долазите из једне натпросечно успешне породице. Ретко ко зна да ваша породична фирма ради са истим рачуном који је отворен пре три и по деценије. Који је ваш савет за људе, породице, који сад крећу у приватан посао?

- Хвала вам на овим речима. Човек када је у бизнису мора много да ради и истражује тржиште, не сме да лако одустаје. Трендови су данас другачији у односу на оне који су били пре 35 година. Видимо да је атрактивнији ИТ сектор и да је много више на цени економија заснована на знању. Економија базирана на радно-интензивним делатностима губи своју атрактивност, али и када све то имате у виду и даље остају вредности које никада не нестају, а ту пре свега мислим на посвећеност, знање и огроман рад, али и храброст да останете на путу који сте зацртали и да од своје визије не одустајете.

Да ли детектујете неки проблем у нашој привреди? О чему бисмо морали у будућности да поведемо рачуна?

- Економски индикатори су изузетно позитивни и под контролом, и то је евидентно и када причамо о валути, али и јавном дугу. Оно о чему морамо да водимо рачуна јесу политичке околности у Европи и свету које су изузетно нестабилне. Србија снажно иде напред.

Међутим, изазови данас не долазе из сфере економије и односе се на политику, а реч је о тенденцијама да се за политичка решења данас у Европи и свету врло често прибегава оружаној тематици. Ми ћемо остати ван тих ствари, јер ти ратови нису наши ратови, наше борбе су борбе за бољу будућност наших грађана, као и људи у целом региону. Ми ћемо остати посвећени томе, нећемо дозволити било какву дестабилизацију у нашој земљи.

Обезбедили смо стабилне цене

ПОТРОШАЧИ у нашој земљи често се жале на скупоћу. Какви су државни механизми утицаја на цене у супермаркетима?

- Министарство трговине свакодневно прати кретање цена, како у малопродаји, тако и у остатку ланца снабдевања. Ми смо у протеклом периоду у веома изазовним временима глобалне кризе успели да обезбедимо стабилност снабдевања и да обуздамо инфлацију. Министарство у складу са Законом о трговини има механизме да донесе привремене мере којима решава поремећаје на тржишту. Такође, Република Србија има Робне резерве које су исто тако механизам за отклањање поремећаја на тржишту, али ја уверавам грађане да немају разлога за бригу јер је држава доказала да и у тешким околностима имамо обезбеђене стабилне цене и редовну снабдевеност тржишта.

Фото: С.Бабовић

Паризер волимо, није само за сликање

ИСПРЕД камера смо вас гледали како са председником Александром Вучићем и министром Синишом Малим једете паризер. Да ли се овај производ, осим у случају сликања, некад нађе на вашем менију?

- Наравно да се овај производ налази код нас у фрижидеру. Моја деца много воле паризар и сам га често заједно са њима доручкујем. Најискреније мислим да не постоји дете које не воли паризер и уопште не разумем људе који исмевају производ уз који смо сви одрасли. Питам се често, где ти људи уопште живе? Искористио бих ову прилику да подвучем да је акција "Боља цена" учествовала у смањењу инфлације са 16,8 одсто према оцени РЗС, а сама акција око паризера је значајно допринела томе да додатно привучемо пажњу на акцију "Боља цена". Оно што је био наш циљ је да грађани могу да за свој новац купе више производа, да им у месечним буџетима остане више пара и ми смо у томе успели. Акција "Боља цена" имала је много већи утицај на смањење инфлације него што смо првобитно очекивали и јако сам поносан на ову акцију, након чега ми је паризер још дражи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације