ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ НЕ ОСИГУРАВАЈУ РОД И УСЕВЕ: Полиса им скупа, штета превелика

СВЕ док пољопривредници радије гледају у небо и надају се да ће ова година бити боља од претходне, уместо да осигурају своја земљишта од непогода, трпеће ненадокнадиве губитке. У последњем налету леденица из облака, осакаћени су усеви, воћњаци и повртњаци. Свега 15 одсто обрадивих површина на територији наше земље покривено је полисом осигурања, што је, према речима стручњака, премали проценат наспрам огромног потенцијала који имамо.

Фото: В. Митрић

У неким деловима Србије, штета на кукурузу достиже и 70 одсто. Бресква, јабука, крушка, дуња и друге крупније врсте воћа, страдали су под налетом олујног ветра праћеним градом и јаком кишом. Усеви и воће, по правилу су први на удару временских неприлика, а чак ни та чињеница не подстиче произвођаче да издвоје новац, којим би заштитили труд и рад. Штете су оромне, а могле би да се наплате. Према речима Зорана Ћирића из Удружења осигуравача Србије, број полиса расте, али не темпом којим би били задовољни осигуравачи, држава и сами пољопоривредници. Проценат од око 15 одсто осигураног земљишта од укупне обрадиве површине којом располажемо, је премали за државу, имајући у виду да се БДП прави на основу пољопривредне производње.

- После сваке олује, пољопривредници траже од државе надокнаду, што је погрешан приступ - каже нам Ћирић. - Ниједна земља у свету нема тај задатак, осим да помогне хуманитарно када су штете катастрофалне. Произвођачи морају да схвате да се клима мења и да годишње штета буде већа између 15 и 20 одсто. Суперћелијске олује, које су све присутније и на овим просторима, наносе губитке за род, коров и целокупно земљиште, којем треба много времена да се опорави да би усеви на њему успели.

Према речима нашег саговорника, невремена су све чешћа. Мантра сељака да ако се лане догодила шета, неће и ове године, пада у воду са сваком леденицом величине ораха, која погоди тло.Јутарњи мразеви у мају су уобичајени и само једна ноћ довољна је да смањи род.

- Задатак свих нас је да едукујемо пољопривреднике. Они морају да схвате да само полиса штити и надокнађује. У државама Европске уније заштићено је и до 70 одсто плодоносног земљишта, у Аустралији тај проценат достиже чак 92 одсто. Јасно је колико смо далеко од тих земаља - напомиње Ћирић.

Агроекономиста Жарко Галетин сагласан је да последња дешавања са временским условима морају да наведу на размишљање произвођаче.

- Веома је мала заинтересованост - потврђује Галетин. - Пољопривредни произвођачи не схватају да је то инвестиција у сигурност прихода, а не трошак. Због екстремних непогода последњих неколико година, осигуравајућа друштва су подигла висине премија. Њихови критеријуми су строги, али нуде транспарентан и брз систем којим се минимализује лоша процена штете.

Иначе, и ове године држава је кроз субвенције подржала пољопривреднике да заштите своје усеве. За осигурање ратарских култура даје се 100.000 динара, за поврће 500.000 динара, а за осигурање воћа, винове лозе и хмеља - 1.000.000 динара. Субвенција за расаднике износи 500.000 динара, а за заштиту животиња 2.000.000 динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације