ВРЕМЕНСКИ РОЛЕРКОСТЕР ПОСЛЕДЊИХ ДАНА НИЈЕ НАНЕО ЗНАЧАЈНУ ШТЕТУ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА: Само да не буде мраза

НАЈПРЕ зебња због раног пролећа, сада страх од касног мраза. Ова осећања смењују се код пољопривредника, док помно прате временску прогнозу. Поједине културе већ су дале прве пупољке још пре више од месец дана, и сада се чини све што је могуће не би ли се плодови заштитили. Недавне падавине нису нанеле проблеме воћарима, будући да температура није пала испод нула степени. Ипак, како наводе стручњаци, тешко је предвиђати каква ће година бити када је реч о производњи хране, јер су климатске промене непредвидиве.

Фото В. Илић

Воће је изашло из најосетљивије фено-фазе прецветавања, али опасност од измрзавања и даље постоји. Ипак, она није толика да би угрозила укупан род воћа. Струка се усуђује да каже да би он могао да буде скоро 20 одсто већи него лане. Нарочито шљива, будући да је принос лане био преполовљен због мразева. Очекује се око 160.000 тона више него 2023. године. Значајно повећање биће код крушке, вишње и вероватно код трешње.

- Ове године воће је добро понело и не очекујемо да се најављена киша наредних дана одрази на принос - каже нам директор Института за воћарство Дарко Јевремовић. - Вегетација је ове године почела десетак дана раније него лане. Снег, који је на вишим надморским висинама пао пре неколико дана, поломио је младе гранчице на којима није било плода, тако да штета није учињена, када је реч о јабучастим и коштичавим врстама.

Како каже Јевремовић, известан проценат оштећења имале су малине. Оне су тренутно у фази раста бочних гранчица, али ни оне нису у овом температурном ролеркостеру претрпеле значајну штету. У наредном периоду не би ваљало да буде мразева, јер би у том случају страдали млади плодови. Они би отпали или добили рђасту пресвлаку, што би смањило комерцијалну вредност приноса.

- У овој фази, воћари посебно треба да обрате пажњу на хемијску заштиту засада. Због влаге, а потом и пораста температуре, развијају се трулеж, сушења и бактериозе. Зато су неопходни превентивни третмани, како би се предупредила оштећења од инсеката - упозорава Јевремовић.

Агроекономиста Милан Простран опрезан је у предвиђањима, иако су стручњаци и професори са пољопривредног факултета оптимистични. Према његовим речима, ова година пуна је ризика и климатски специфична.

- Незахвалне су било какве процене - прича Простран. - Оно што је важно јесте да је кише било, и биће је у наредним данима, судећи према најавама метеоролога. Уколико се прогнозе остваре, и падне већа количина кише, а темепратуре не буду ниске, чека нас просечна година. То ће посебно пријати пшеници, која је за хлеб најважнија, а без хлеба се не може.

Значајна су средства пољопривреднци уложили у сетву пролетос, 1.000 евра по једном хектару. Они су, како каже наш саговорник, у сетву ушли са ризиком од сувог земљишта, будући да је дефицит влаге био 100 литара по квадратном метру. Ратарима ће значити ако падно 20 литара кише, како би проклијало семе.

- Са временским условима се стално боримо. Ова година тек улази у високе температуре. Што би народ рекао, идемо у додоле да призивамо кишу без олује и града. Због свих ових проблема, мора да се тражи другачија аграрна политика, која би укључила стручњаке у њихово решавање - каже овај агроекономиста.

Када је реч о повртарским културама, оне су махом током целе године биле у пластеницима, а на тржиште још није стигло оно поврће које се садило на отвореном. Због благе прошлогодишње зиме пластеници нису радили, јер то није било економски исплативо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације