РАТ ХУТА ПОСКУПЕО ФАКТУРЕ И У СРБИЈИ: Цена транспорта скочила 70 одсто

ЗБОГ сукоба у Црвеном мору, међународни превозници користе правац око Африке, преко Рта добре наде, што продужава транспорт до две недеље. Нова дужа рута поскупела је превоз за око 70 одсто, а то се одражава и на српске компаније које тргују са Кином.

Foto: Tviter Printskrin

Ситуација у Црвеном мору угрожава један од најважнијих праваца у глобалном ланцу снабдевања, а посебно у трговини између Европе и Азије. Процењује се да би последице по светску привреду могле да буду драматичне уколико би дошло до ширења сукоба на Блиском истоку. То би изазвало скок цена енергената и завртело нови талас инфлације. Ипак, већина аналитичара не очекује овај мрачни сценарио.

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, Бојан Станић, каже да 15 одсто светске и 50 процената трговине између Европе и Азије иде Суецким каналом.

- Фирме из Србије које тргују са Кином забринуте су због ситуације - каже Станић за "Новости". - Цене транспорта су повећане за око 70 одсто. За нове испоруке стижу им скупље фактуре, јер су урачунати дужи пут и веће осигурање због опасности. Осим тога ограничена је расположивост контејнера за транспорт на тржишту, па и то утиче на цену превоза робе.

Он указује и да ове високе тарифе плаћа ко мора, а други чекају боље околности. Увозно оријентисане компаније из Србије су се, како наводи, у последње три године када је долазило до успоравања у ланацима снабдевања, прилагодиле овим новим условима на тржишту. Оне обезбеђују довољно залиха да могу да функционишу без обзира на кашњење материјала.

- Ово повећање цена превоза терета за 70 одсто прелива се и на друге видове транспорта, железнички, ваздушни и остали бродски - наводи Станић. - То се дешава, јер расте тражња за другим путевима допремања робе.

Како истиче, засада ситуација у Црвеном мору нема значајнији утицај на цене енергената и светску привреду. Нафта је једног тренутка у овој години дошла до 80 долара по барелу, али, упркос расту тензија, испод овог нивоа држи је забринутост од слабијег привредног раста. Према његовим речима, постоји ризик од ескалације сукоба, али то искључиво зависи од политике, како ће се земље у том региону и велике силе понашати. Он, ипак, не очекује драматичан развој догађаја.

- Али уколико би се десио неки екстремни сценарио ширења сукоба, то би могло изазвати скок на тржишту енергената, што би даље довело до новог таласа инфлације - каже наш саговорник. - Све што се дешава на глобалном плану одражава се и на Србију. Наша земља зависи од увоза нафте и гаса. Највише црног злата увозимо из Ирака, а стиже нам управо тим правцем кроз Суецки канал.

Новинар Драган Бисенић оцењује за Танјуг да су сукоби на Црвеном мору и Аденском заливу драматично угрозили саобраћај Суецким каналом, а тако и једну од најважнијих тачака у глобалном ланцу снабдевања.

- Стратешки значај Суецког канала већ одавно је познат, јер покрива 15 одсто глобалне трговине и 30 одсто контејнерског саобраћаја - наводи Бисенић. - Овога пута, Европа и Медитеран су најугроженији региони због ослањања на трговачке руте Црвеног мора и Суецког канала.

Он истиче да се европске привреде већ налазе у критичним зонама. Рат у Украјини и санкције против Русије, како додаје, већ су избацили европску енергетику из равнотеже.

- Европа је на истоку већ одсечена од јефтиних руских енергената, које је супституисала скупљим понудама са светског тржишта - указује Бисенић. - Нови ударац долази с југа, отварањем кризе на Суецком каналу.

Та рута, како објашњава, омогућава пролаз за око 17.000 пловила годишње, што представља робу у вредности од скоро билион долара, укључујући сирову и рафинисану нафту, електронику, обућу, одећу и пшеницу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације