РЕТКИ МЕТАЛИ КЉУЧНИ ЗА ЕКОНОМСКИ РАСТ СРБИЈЕ: Наша земља богата литијумом и критичним материјалима који су основа за зелену транзицију

КАКО свет убрзава прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, аутомобилска индустрија пролази кроз драматичан помак ка електрификацији.

Фото: Shutterstock

Према процени компаније Bloomberg New Energy Finance продаја електричних возила (ЕВ) ће са 10,5 милиона, колико је износила у 2022. години, порасти на скоро 27 милиона у 2026. Тиме ће удео ЕВ у глобалној продаји скочити са 14 на 30 процената, посматрајући исти период.

Срце ове транзиције је батерија за електрична возила (ЕВ), која не само да покреће аутомобиле, већ је кључ за смањење емисије гасова стаклене баште, сузбијање загађења ваздуха и преобликовање наших урбаних пејзажа. Реномирана консултантска компанија BCC Research очекује да ће се глобално тржиште батерија повећати са 66,4 милијарде долара колико износи у 2023. на 161,3 милијарде долара до 2028. године, што представља сложену годишњу стопу раста (ЦАГР) од 19,4 одсто за овај посматрани период.

Литијум, као кључни састојак у батеријама за електрична возила, представља ресурс који је све више у фокусу глобалне економске транзиције ка одрживим и чистим технологијама. Процењује се да ће потребе за овим минералом до краја ове деценије да се повећају до 20 пута, а до 2050. и 60 пута.

Србија поседује то најтраженије погонско гориво, такозвано злато 21. века. Зато је у последње време постала кључна тачка на светској мапи, посебно због литијума, али и других критичних материјала, као што су ретки метали. Ово рудно богатство чини Србију потенцијалним лидером у снабдевању тим сировинама, од којих ће зависити привреде свих развијених земаља. То пружа изузетне прилике за развој различитих сектора у Србији и ствара темељ за дугорочни економски напредак, који укључује отварање на хиљаде нових радних места.

Професор Машинског факултета Александар Јововић објашњава да светски познати произвођачи возила и ауто-делова (ОЕМ), као крајњи корисници сировина, постављају све више стандарде у одрживој експлоатацији и заштити животне средине, те ова питања нису више ствар само прописа, већ и многих организација као што је Иницијатива за обезбеђивање одрживог рударства (ИРМА). Развојни планови ових компанија, од којих су многе већ у региону, како додаје, указује да је наше рудно богатство потенцијално велика шанса за нас.

- У могућности смо да постанемо део индустријске револуције - истиче Јововић. - Наши потенцијали у производњи батерија и ЕВ су значајни услед сопственог јединственог налазишта висококвалитетног литијума, богате традиције у области рударства и индустријске прераде, постојања стручњака и истраживача, индустријских зона које могу да подрже развој повезаних индустрија и близине највећих ОЕМ.

Делови овог мозаика већ постоје у нашој земљи. Фабрика "Елевен Ес" у Суботици је у априлу ове године прва започела производњу литијум-гвоздено-фосфатних (ЛФП) батерија у Европи. Како је саопштила компанија, овај погон у Суботици изграђен је по највишим светским еколошким стандардима, а читаво пословање у потпуности је усаглашено са зеленом агендом и регулативом ЕУ.

Фото: Shutterstock

Словачка компанија "Инобат", крајем септембра ове године, објавила је да је Ћуприју одабрала као локацију за своју гига-фабрику за производњу и рециклажу батерија. Како су навели, ради се о фабрици батерија за електрична возила укупног капацитета од 32 гигават-сата, која би требало да буде отворена 2025. године са почетним капацитетом од четири гигавата. Подсетимо да се и фабрика "Фијат" у Крагујевцу, која послује у оквиру концерна "Стелантис", припрема за почетак производње нове генерације аутомобила на електрични погон.

Развојем пројекта који би обухватио ланац од вађења сировине до производње електричних возила, наша земља би заузела позицију предводника у постизању економских и еколошких циљева којима тежи планета у борби са климатским променама, доприносећи значајно преласку Европе на економију са ниским уделом угљеника.

Европски парламент је 12. децембра ове године усвојио Закон о критичним сировинама. Он омогућава Европској унији набавку тих материјала кроз стратешке споразуме са пријатељским трећим земљама, као што су оне на Западном Балкану. Акт ЕУ о гарантовању снабдевања сировинама кључним за њену зелену и дигиталну транзицију ступиће на снагу почетком следеће године. Нови правни оквир је осмишљен да осигура да Европа буде производна база за електрична возила, ветротурбине и другу зелену робу и да смањи њено ослањање на Кину за такве производе и кључне минерале које садржи.

Чланови Европског парламента су истакли да се Законом о критичним сировинама омогућавају дугорочна стратешка партнерства с трећим земљама која ће донети корист свим странама. Та партнерства обухватају трансфер знања и технологије, обуке и доквалификације за нове послове са бољим условима рада и већим приходима. Предвиђено је да се екстракција и прерада сировина обавља по најбољим еколошким стандардима у партнерским земљама.

Како се у образложењу закона наводи, електрични аутомобили, соларни панели и паметни телефони - сви они садрже критичне сировине. Те сировине су кључне за зелену и дигиталну транзицију, а обезбеђивање њиховог снабдевања је од суштинског значаја за економску отпорност и технолошко вођство ЕУ. Са глобалним померањем ка обновљивим изворима енергије и дигитализацијом привреда и друштава, потражња за овим стратешким сировинама ће се брзо повећати у наредним деценијама.

Највеће залихе

Србија има 158 милиона тона оверених билансних резерви јединствене руде јадарит, која у себи садржи високе концентрације литијума и бората. То је рудни потенцијал који може да заврти спиралу економског развоја наше земље. Минерал јадарит откривен је 2004. године и пронађен је само у Србији. Наша земља могла би да буде највећи извор залиха литијума у Европи у наредних најмање 15 година.

Сигурни ланци снабдевања најважнији

Професор Маш­ин­ског фа­кул­тета Александар Јововић објашњава да остваривање циља декарбонизације захтева да обновљиви извори енергије чине 90 одсто енергетског микса до 2050. године, што значи 10 пута већи инсталисани капацитет у односу на данашњи, при чему ће 80 процената свих друмских возила бити на електрични погон.

- Кључне технологије као што су соларни панели, ветротурбине и батерије захтевају критичне сировине као што су никл, бакар, литијум и елементи ретких земаља - истиче Јововић. - Велика је забринутост у вези са будућом доступношћу тих материјала, порастом цена и нестабилношћу, као и геополитичким питањима. Зато је ЕУ и предложила сет активности како би се осигурао приступ безбедном, разноврсном, приступачном и одрживом снабдевању критичним сировинама. Овај пропис, како додаје, поставља јасна мерила за домаће капацитете дуж стратешког ланца снабдевања сировинама и за диверсификацију снабдевања до 2030. године, дефинишући обавезне нивое експлоатације, рециклаже и ограничавајући набавку из других земаља. Он истиче да је стварање сигурних и отпорних ланаца снабдевања сировинама од кључне важности, уз заштиту животне средине побољшањем циркуларности и одрживости критичних сировина.

М-50-4530

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације