ЕКСПО ЈЕ ПРИЗНАЊЕ ДА СРБИЈА ИМА УГЛЕД: Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација о успеху наше земље у Паризу

ДОДЕЉИВАЊЕ организације специјализоване изложбе ЕКСПО изузетна је ствар за Београд, за Србију и цео регион. Постаћемо у 2027. години центар света. Два, три милиона људи ће у релативно кратком времену, за три месеца, посетити Србију и имати шансу да нас упознају. Добијену подршку видим као признање Србији да има снагу, углед и поверење да може да организује овако велику манифестацију.

Фото: Зоран Петровић/НИТРА

То у разговору за "Новости" истиче министарка науке, технологије и иновација и шефица делегације Србије у Паризу на додељивању организације специјализоване изложбе ЕКСПО Јелена Беговић.

- Без обзира на то што сам чврсто веровала сам да ћемо добити организацију, увек је постојала стрпња да ли ћемо то успети, поред тако великих земаља у економском и туристичком смислу, као што су Шпанија, Тајланд, Аргентина и САД. Значајан тим људи је радио годину и по да дођемо до победе у тој невероватној трци која се тамо одиграла. Уследила је непроспавана ноћ, после толико уложеног труда и енергије да бисмо стигли до успеха који смо сви толико желели – истиче Беговићева.

• Како ће изгледати ЕКСПО у Београду?    

- Свака држава ће имати свој павиљон, који ће асоцирати на ту земљу и представити њене потенцијале, кроз визију спорта, музике и игре. Свако ће дати своју креативну визију. Наша идеја је да се привуче преко сто земаља. Читав свет ће доћи овде, да би се приказао на најлепши могући начин.

• Игра, музика и спорт су нам у овом данашњем суморном свету нарочито потребни?

- Тема манифестације "Игра(ј) за човечанство, спорт и музика за све" има важну улогу у томе зашто су земље подржале да се ЕКСПО организује у Београду. Спорт и музика представљају активности које спајају људе и не знају за границе. Још једна ствар у том смислу је наука. У ово доба глобализације у коме све можда постаје слично и исто од града до града и од земље до земље, музика остаје специфична карактеристика одређеног поднебља, земље, популације, и та разноврсност је поента специјализоване изложбе ЕКСПО.

• Хоћемо ли се експонати ограничити само на игру, музику и спорт?

- Цео концепт до краја ће тек да се разради. Имајући у виду да живимо у 21. веку, сигурна сам да ће ту бити и доста технологије. У Дубаију је, на пример, постојао спој гејминг компаније са археологијом, када је представљен "Мета-хјуман". Уверена сам да ће се Србија, с обзиром на то да је креативна и препознаје и користи технолошке иновације и улаже у њих, приказати на врло маштовит начин. А све у функцији тога да човечанство игра. Игра је концепт који је изузетно важан, и за појединца, и за развој нације, и треба да се одржава, не само у детињству, већ кроз различите активности током читавог живота. Она омогућује и креативност, и учење.

• Колико ће главни град Србије бити другачији после специјализоване светске изложбе?

- У Београду се види спој традиције и модернизма. Имамо богато културно наслеђе и веома занимљиву историју која је остављала своје трагове. Лежимо на историји, а имамо храбрости да градимо нешто ново и другачије. ЕКСПО ће бити додатни мотор за даља инфраструктурна улагања и развој, како Београда, тако и читаве земље. После сваке велике манифестације, сетите се Универзијаде, град у коме се она одржава има огромну корист. Специјализована изложба ће бити организована поред новог националног стадиона у Сурчину где се гради комплетна инфраструктура. Градиће се и смештајни капацитети и просторије за конференције и излагања. Једног дана, када ЕКСПО прође, објекти ће добити нове намене, од решавања стамбених питања одређених категорија грађана, до добијања нових функција за хабове и стартап компаније. Ту ће бити модеран, леп сајамски простор за будућност који ће моћи да привуче различите конференције и на дуге стазе донесе велики бенефит Београду. Биће то мултифункционални простори који ће се за различите сврхе користити након завршетка ЕКСПО. Тако велика манифестација за собом повлачи и низ аквитности у смислу сређивања града и припрема за овакав догађај.

• Паризу је после светске изложбе остала Ајфелова кула, Бриселу Атомијум. Хоће ли и Београд добити неки симболичан објекат?

- Видела сам, као и сви, идејно решење пројекта. Министар Синиша Мали је изнео неке детаље. На националном павиљону Републике Србије биће кружни трг, планира се и централно језеро поред амфитеатара. Сигурна сам да ће поједини објекти у оквиру комплекса да остану као печати новог Београда. У сваком случају, грађанима Београда и Србије остају објекти. Улагаће се више и у општу инфраструктуру, јер сада постоји рок до када све мора да се заврши, па се онда убрзавају активности. Јер, Београд 2027. заиста мора да буде спреман као домаћин који ће примити толики број људи.

• Хоће ли цео пројекат бити исплатив?

- Организација овог догађаја, наравно, кошта, али позитивни економски ефекти су процењени на око 1,1 милијарду евра. Постоје краткотрајни ефекти, као што је зарада током трајања ЕКСПО, али много битнији су дуготрајни ефекти. Сви они који буду дошли у Београд, постаће својеврсни амбасадори Србије, преносећи информацију о потенцијалима и лепотама наше земље и изузетној госоприпљивости. Београд, тако, на дуге стазе постаје озбиљна туристичка дестинација. То је велика прилика и за нашу привреду, јер на ЕКСПО долазе и људи који имају планове да склопе послове у Србији. Индиректна корист за Србију је огромна. ЕКСПО најчешће има позитиван дугорочни економски ефекат, кроз туризам, економију, отварање нових радних места, привлачење инвестиција. Када покажете да сте организовали такав догађај на највишем нивоу, постајете веома атрактивни и као потенцијални организатор других нових сличних догађаја, што опет доноси економске ефекте.

• Истовремено, у Србији се улаже и у велики пројекат за науку?

- С једне стране градимо пословни конференцијски мултифункционални простор у Сурчину, с друге Београд гради иновациони, научни и образовни центар "Био4 кампус" у Кумодражу. То су и симболично два правца којима је Србија кренула и који ће утицати на развој тих делова града, Београда, али и читавог друштва и Србије.

• Где се данас налазе српска наука и млади истраживачи у односу на свет?

- Србија има веома добру науку. Сваки пут о томе добијете потврду када одете у иностранство, или када неко из иностранства дође код нас. Наука нам је, што се тиче људских капацитета, изузетно јака, поготово у областима које обухватају математику, информатику и инжењерство. Образовање даје квалитетан кадар, а и инфрастуктура је релативно добра. Што се тиче науке, мора више да се улаже. Борим се за то. Држава је препознала науку као фактор који може да утиче на економски раст. Корист за друштво је огромна, јер наука и технологија дају решења за свакодневне, и глобалне, и локалне проблеме, као што су побољшање здравства, развој персонализоване медицине, решавање проблема у пољпривреди која због климатских промена трпи негативне последице. Да не говоримо о енергетици, заштити животне средине, производњи хране. Зато је и подржан пројекат изградње "Био4 кампуса" што ће бити највеће улагање у науку у Србији икада. Пројекат је процењен на око 350 милиона евра.

• Како ће функционисати овај кампус?

- С обзиром на то да смо мала научна заједница и мала земља, идеја је да концентришемо све наше снаге, везане за биотехнологију, биомедицину, биоинформатику и биодиверзитет. Окупљамо шест факултета, девет научних института, научно-технолошки парк и преговарамо с компанијама да отворе истраживачко-развојне центре у "Био4 кампусу". То је платформа за сарадњу. Наша наука је то апсолутно заслужила и треба да добије такав кампус. Сигурна сам да ћемо онда, уз улагања у инфрастуктуру и озбиљну опрему, са сјајним људима које имамо, да направимо велики искорак и да заиста постанемо врло видљиви на глобалној мапи науке и иновација.

• То је и начин да још више младих остане у земљи?

- Свакако. Неки који одлазе то раде из економских разлога, неки зато што немају довољне изазове. Научницима је изазов веома битан, а то значи да имају добру опрему и атмосферу, да могу да врше истраживања и да развијају иновације. Морате да им креирате еко-систем, и онда ће они не само да остану, већ ће се враћати, као што се већ и враћају.

У КИНИ О ИНОВАЦИЈАМА И ТЕХНОЛОШКОМ РАЗВОЈУ

Министарка Беговић је јуче отпутовала у Кину.

- Светски економски форум организује велики скуп на високом нивоу, па је Србија позвана да учествује на панелима везаним за иновације и технолошки развој – истакла је наша саговорница.

Фото: Зоран Петровић/НИТРА

Фото: Зоран Петровић/НИТРА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације