У СИЛОСИМА 800.000 тона: Нема места за нови род пшенице

ЦЕНА српске пшенице прошле недеље била је 23,5 динара по килограму.

Фото Танјуг

За украјинску је требало издвојити око 16 динара за килограм. Србија тренутно има вишкове од око 800.000 тона пшенице, које се могу извести. И док надлежни траже нова тржишта, поједини земљорадници страхују да би цена могла додатно да падне, али и да нови род можда неће имати где да ставе. Има и оних који сматрају да је сада право време за извоз и да не постоје препреке да се квалитетно, српско, зрно отпреми у свет.

Председница Удружења "Жита Србије" Сунчица Савовић препоручује да, без обзира на геополитичке околности, најбоље продавати трећину пшенице пре жетве и исто толико током, а трећину само чувати после завршених радова. Не треба заборавити да је споразум Русије и Украјине, средином марта, светском тржишту обезбедио пшеницу по цени од 16 динара за килограм.

- Разлика у цени између наше пшенице и украјинске је значајна, имајућу у виду трошкове транспорта до претоварне луке Констанца, која је најзначајнија претоварна лука за српске житарице и уљарице на путу ка светским купцима - казала је Савовићева. - Када погледамо светски биланс пшенице, потпуно је иста ситуација у Бугарској, Мађарској и Румунији, где су количине доступне за извоз велике. Код њих је још незахвалнија ситуација него код нас, јер се украјинска пшеница увози у земље ЕУ без царине. Уз то, имамо да је руска пшеница најјефтинија у последњих 16 година.

Како је испричала Савовићева, Кина је посредан купац српске робе. Наше житарице, преко Констанце, одлазе у Кину, Јужну Кореју, Блиски и Далеки исток и Северну Африку.

И док надлежни у нашој земљи покушавају да отворе нова тржишта, пољопривредници подсећају на околне земље, којима Србија традиционално продаје пшеницу.

- У силосима има довољно места и не треба заборавити да је прошла година била сушна - казао нам је Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника Војводине. - Неког извоза је било, а нова жетва је још далеко. Пшеница и даље изгледа као трава, а жетва може да се очекује тек за четири месеца. До тада много може да се извезе. Дунав се сада неће смрзнути, а неће бити ни низак водостај. Сада само желе да нам оборе цену, а то тако не треба да буде. Што се произвођача тиче жетва је још далеко да бисмо знали какав ће бити род.

Према речима Киша, то што ове године имамо 10 одсто више површина под пшеницом, не значи ништа, јер је примена агротехничких мера и ђубрива минимална. Сигурно је да ће због тога род пшенице бити за више од 20 процената мањи.

- Сада је прилика да се извози баржама, што је најјефтиније - сматра Киш. - Имамо ми ту и сталне купце, Италија, БиХ, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија. Напољу је скупља пшеница него код нас, рецимо у Мађарској. Не можемо да гледамо какве су цене са украјинском робом.

КУКУРУЗ ДЕСЕТКОВАН

РОД кукуруза прошле године био је десеткован сушом. Уз то, то је била друга година заредом без падавина и са жегом.

- За пролећне ратарске културе род је био на нивоу од 4,65 милиона тона, пренесене залихе су биле 380.000 тона, извоз је био симболичан - истакла је Савовићева. - Нисмо извезли ни 270.000 тона од почетка тржишне године. Са покривеним домаћим потребама на залихама имамо око 600.000 тона кукуруза доступних за извоз и за пренесене залихе.

ЗАЛИХЕ

ЗАПОЧЕЛИ смо тржишну годину за пшеницу са већим залихама од уобичајених због забране извоза који је трајао у периоду мај-јул. Пренесене залихе од прошле године су биле од око 700.000 тона. Другу год заредом имали смо добар род пшенице, прошле године 3,2 милиона тона. Трошимо на месечном нивоу око 150.000 тона пшенице. Од јула до фебруара извезли смо 611.000 тона пшенице и брашна. На залихама имамо више од 800.000 тона пшенице, која је доступна за извоз и за завршне залихе, објаснила је Савовићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације