КОЛИКО ЋЕ ДА КОШТАЈУ ЈАЈА ЗА УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ: Шта је највише утицало на раст цена намирница

ВЕЋИ извоз јаја из Србије проузроковао је раст цена на домаћем тржишту, а аналитичари процењују да би током ускршњих празника, због очекиваног даљег поскупљења, могли да издвајамо и до 40 или 50 динара по комаду.

Фото: В. Данилов

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, Бојан Станић, каже да су услед инфлаторног притиска цене прехрамбених производа порасле у просеку за 25 одсто, док су млечних производа, у оквиру којих се убрајају јаја, поскупели у просеку за 40 одсто. Он је покупљење намирница објаснио комбинацијом неколико фактора, као што је појава болести живине у Европи, што је проузроковало смањење понуде јаја на европском тржишту, а то је довело до веће тражње за овим производом из Србије.

- У таквој ситуацији домаћи извозници се преоријентишу на тржишта где је цена већа, па самим тим расте и цена на домаћем тржишту – каже Станић. - Неки кажу да може доћи до цене од 40 или 50 динара по комаду пред ускршње празнике. Процењује се да ће бити мања потрошња јаја, у односу на претходне године, што говори о паду куповне моћи и што је наравно у овој целој причи и најтужније.

Говорећи о разлозима за поскупљења лука на 150 до 200 динара по килу, Станић каже да наша домаћа производња нема добре услове складиштења лука, па је проблем да се он очува на дужи временски перод, што је довело до тога су залихе прошлогодишњег рода мање.

- Ми увозимо и из региона, што утиче на раст цене – наводи Станић. - С озбиром да имамо мању домаћу понуду, произвођачи који имају на складиштима мање лука из прошлогодишњег рода сада користе тренутак да то продају по скупљим ценама, што је наравно у складу са слободним тржиштем. Постоји сезонски фактор, када цена прошлогишњег лука почне да расте пред долазак новог рода, што се управо дешава у овим месецима.

Када посматрамо потрошачку корпу, која се узима за четворочлану породицу, 50 одсто од укупног прихода одлази на храну, што није случај у Немачкој, где таква породица издваја у просеку око 15 одсто.

- Чињеница је да једна четворочлана породица, да би имала нормалне услове за живот, треба да издвоји око 120.000 динара, што је око 1.000 евра месечно – објашњава Станић. - Просечна зарада у Србији је 640 евра, тако да је потребно скоро две просечне плате, како би четворочлана породица могла да има нормалне услове за живот. Постоји нешто што се зове медијална зарада. То је она зарада до ког износа 50 одсто свих људи имају плату, а других 50 процената имају већу од тога. Та зарада износи око 500 евра што је нижа од просечне зараде у Србији. Ово највише погађа пензионере, чија је просечна пензија 350 евра, а медијално посматрано, тај износ је нижи од просечне пензије.

Према његовим речима, куповна моћ становништва је релативно у кризној ситуацији и траје већ неко време, а постоји могућнот да ће трајати до половине наредне године, што повлачи са собом одређене мере социјалне политике које води држава да се најсиромашнијем становништву помогне. Држава, како додаје, покушава на селективни начин да обезбеди одређена средства, зарад подршке најугроженијим слојевима, како би се социјална политика одвијала на једном прихватљивом савременом нивоу, али не сме да буде превише издашна да не би нарушила буџет.

-То зависи од нас самих унутар државе, а свакако и спољног фактора – наводи Станић. Очекујемо наставак инфлаторног притисака, што ће имати за чињеницу раст каматних стопа. Када погледамо тренутне ризике који нас погађају, они се много не разликују у односу на оне ризике који су присутни у ЕУ, а чињеница је да они имају на располагању веће фондове како би подржали своју привреду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације