БЕЗ РУСКОГ, НЕМА НИ ГАСА ИЗ АЗЕРБЕЈЏАНА ЗА ЕУ: Главни извор на који рачуна Европа зависи од РФ

ЕНЕРГЕТСКА криза није готова. Можда смо изненађујуће добро преживели ову зиму, али ствари би могле да се погоршају пре него што постану боље. Ово су поручили из глобалне инвестиционе компаније "Гугенхајм партнерс", на највећој међународној конференцији о енергетским питањима CERAWeek у Хјустону, ове недеље. На том догађају је Русији први пут, после 20 година, забрањено да учествује.

Фото: Архива

Како преносе западни медији, трка за снабдевање гасом за следећу зиму још није ни почела озбиљно. Европа, у настојању да смањи зависност од руског гаса из цевовода, окреће се течном природном гасу (ЛНГ). Међутим, аналитичари указују да ће се Стари континент суочити са јачом конкуренцијом из Азије за спот снабдевање плавим горивом, јер ће се поновним отварањем Кине, опоравити потражња за гасом и ЛНГ-ом. Владе у ЕУ, као и стручњаци, истичу да иако је велика криза несташице гаса спречена за ову зиму, следећа може бити много тежа.

Упркос прокламованом одрицању од гаса из Русије, Европа неће моћи без њиховог енергента да обезбеди довољне количине за наредну сезону. Исто тако, нема енергетске сигурности ни за Србију без руског гаса. Наша држава је свесна глобалних околности и ради на реализација више пројеката, како би у будућности, када се стекну услови, могла да повлачи кубике плавог горива и из других праваца. У настојању да диверсификује изворе снабдевања Европа рачуна на гас из Азербејџана. То планира и Србија. Али, ова евроазијска земља неће моћи да извози веће количине енергента, уколико га не увезе из Русије. На то је указао генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић. Он је нагласио и да је проблем за Србију што они траже дугорочне уговоре на 10 до 15 година. Ипак, како је додао, сви ћуте о томе да извоз из Азербејџана директно зависи од увоза из Русије. Стручњак за енергетику, Јелица Путниковић, истиче да је познато да је та земља куповала руски гас за потребе свог тржишта, а извозила свој.

- Уколико Европа буде добијала веће количине из Азербејџана, то може делимично да буде и руски гас који ће стићи на европско тржиште - објаснила је за "Новости" Путниковићева. - Азербејџан нема довољно сопствене производње за повећану потражњу. Покушаји да и ми добијамо гас из те земље су добри као алтернатива, али засад Србија енергетску сигурност обезбеђује руским гасом.

Да би Србија, како додаје, добијала азербејџанско плаво гориво преко ТАНАП-а и ТАП-а, потребно је да се повећа капацитет овог гасовода, јер је сав гас закупљен, а таквих наговештаја нема. Она оцењује да је добро што је наша држава почела да гради нове гасне интерконекције, пре свега са Бугарском, јер се тиме отварају могућности да, када буде завршен ЛНГ терминал у Александрополису, добијамо плаво гориво и из тог правца.

- Али, да би Бугарска могла да нам транспортује гас из Грчке потребно је да се повећају капацитети унутрашњих гасоводних система те наше суседне земље - објашњава наша саговорница. - Претходно треба да заврше своју деоницу гасног интерконектора од Софије до Димитровграда.

Управо због малог капацитета кроз Бугарску, Србија ће, како је најавио Бајатовић, да гради нови гасовод од Ниша до Београда. Тај цевовод ће нас повезивати са Аустријом, Мађарском, Бугарском и Грчком. Путниковићева указује да није искоришћен сав капацитет "Балканског тока" и да имамо могућности да повлачимо веће количине руског гаса тим цевоводом.

- Гас је појефтинио на берзама, сада је око 450 долара за 1.000 кубних метара, треба то да искористимо и уговоримо дугорочно количине по нижој цени - наводи Путниковић. - Постоји могућност и да добијамо гас старим правцем, преко Хоргоша, који у Европу стиже преко Украјине. Можемо и из Аустрије, где је такође углавном ускладиштен руски гас.

Према речима Бајатовића, Србија није потрошила залихе гаса ни у Банатском Двору, ни у мађарском складишту. Уколико будемо утиснули још 200 милиона кубика у Банатски Двор, са сачуваним резервама имаћемо укупно 900 милиона кубних метара. Потребно нам је, како додаје, 1,4 до 1,6 милијарди кубика, колико планирамо да потрошимо у последњем кварталу ове и првом тромесечју следеће године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације