И РЕЦЕПТ ЗА КОЛАЧЕ "ОЧИСТИО" ПАРЕ СА КАРТИЦЕ: Празнична јурњава за поклонима идеална прилика за преваранте

ПРАЗНИЧНЕ преваре на интернету, путем друштвених мрежа, имејлова и смс порука постају све софистицираније и корисници треба да буду изузетно пажљиви приликом уноса својих података, упозоравају стручњаци.

Фото: Shutterstock

Приближава се Нова година, а ово није време само за магију и славље, већ и идеална прилика за преваранте да злоупотребе јурњаву за поклонима и добрим понудама. Сајбер криминалци у томе постају све креативнији, а међу преварама сада се у различитим регионима посебно користе мамци као што су рецепти за празнични колач, бесплатни мобилни подаци, исплате у име државних органа, наградне игре са луксузним аутомобилима, лажне онлајн продавнице које изледају као легитимни веб-сајтови.

Лане, током новогодишњих празника грађани у Србији су масовно постајали мета превараната путем смс порука, "Вотсапа" и сличних апликација. Поруке су обавештавале кориснике да је испорука њихове пошиљке обустављена због нетачних података или додатних трошкова. У тексту би се налазио малициозан линк који је водио на лажне странице за унос личних података, кућне адресе и података о платним картицама. Члан Националног сајбер тима "Сајбер херој" Марко Гордић каже да је празнични период време када многи поручују поклоне, обављају онлајн куповину и често су под стресом због бројних обавеза.

- У тој ужурбаности, лако је превидети знакове преваре - указује Гордић. - Апелујемо на све да буду изузетно пажљиви приликом уноса својих података на интернету. Застаните на тренутак, размислите и процените ко би заиста могао да буде са друге стране. С обзиром на то да нам се ближе новогодишњи и божићни празници, препоручујемо додатни опрез како бисте избегли потенцијалне преваре и заштитили своје податке.

Слично упозорење стиже и од вишег аналитичара веб-садржаја у компанији "Касперски" Олге Свистунове, која истиче да су празници време радости и даривања али да корисници морају остати опрезни како не би несвесно дали преварантима алате да их даље искоришћавају.

- Празничне преваре нису нов феномен али су еволуирале и постале софистицираније коришћењем регионалних традиција и технологије - каже Свистунова. - Празнична ужурбаност чини људе подложнијим преварама, они су расејани, нестрпљиви да искористе попусте или верују промоцијама које одговарају празничној атмосфери. Сајбер криминалци не краду само новац, они граде огромне базе података са личним подацима које покрећу будуће преварантске активности.

Стручњаци за сајбер безбедност из компаније "Касперски" идентификовали су неколико истакнутих превара које циљају потрошаче у различитим регионима и на различитим језицима. Лажне онлајн продавнице опонашају изглед и функционалност легитимних веб-сајтова за куповину, нудећи сезонске производе попут украса, поклона, па чак и јелки са великим попустима. Ове странице прилагођавају језик и валуту географској локацији корисника, користећи податке из претраживача. Жртве обично долазе до ових радњи путем линкова из огласа или искачућих прозора. Циљ ових сајтова је крађа новца. Такве преваре често кратко трају јер их легитимни продавци брзо пријављују.

Превара која користи примамљивост бесплатних услуга, тврди да нуди бесплатан мобилни интернет који важи код свих главних оператера. Како би га добили, жртве морају да поделе промотивни линк са 10 до 15 контаката путем апликације "Вотсап", чиме се превара експоненцијално шири. Након дељења, од жртава се тражи да унесу своје личне податке - име, број телефона и имејл. Прикупљени подаци се затим продају на дарк-вебу или користе за друге преваре. У неким случајевима, жртве несвесно преузимају малвер који угрожава њихове уређаје, што доводи до даљих злоупотреба.

Корисници у Бразилу изложени су превари која почиње наизглед безазленим имејлом који промовише рецепт за празнични колач. Жртве се подстичу да плате малу накнаду како би добиле рецепт. Након што се уплата обави, подаци са кредитне картице жртве су украдени. У Индонезији, преваранти су покренули лажне наградне игре које корисницима нуде прилику да освоје луксузни спортски аутомобил. Најчешће се користе имејлови за намамљивање жртава. Да би преузели награду, од њих се тражи да дају личне податке као што су пуно име и презиме, број телефона и адреса. Иако аутомобил никада не стигне у њихове руке, украдени подаци се користе за крађу идентитета, фишинг нападе или се продају на црном тржишту за друге преварантске активности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације