МИНИСТАР МАЛИ: Спремни смо и за најгори сценарио у 2023. години
ОВА година ће према оцени министра финансија Синише Малог бити изазовна и захтевна, а држава је спремна да помогне грађанима и привреди, као и за најгори сценарио који може бити изазван евентуалним погоршањем међународних економских и геополитичких прилика.
Мали је у интервјују за Танјуг нагласио да ће држава и ове године наставити са одговорном економском политиком какву је водила и лане, те да ће три главна приоритета Министарства финансија у 2023. години бити заштита животног стандарда грађана, настављање инвестиција и обезбеђивање довољно енергената за привреду и становништво.
- Председник Александар Вучић и ја делимо исту политику. Она значи да се спремамо за најгори сценарио, а ако се деси боље од тога, онда је то супер, али смо спремни и за најгоре. У 2022. години смо планирали конзервативно и имали приходе веће од планираних за 192 милијарде динара, а исто тако смо планирали и буџет за 2023. и спремни смо да одговоримо на евентуални најгори сценарио - истакао је Мали.
Додао је да је у буџету остављено довољно простора да се реагује на кризу, нарочито када је реч о енергетском сектору, односно снабдевању струјом и гасом. Појашњавајући конкретне мере заштите животног стандарда грађана, навео је да се од 1. јануара повећавају пензије за 12,1 одсто, минимална зарада за 14,3 одсто, плате у јавном сектору за 12,5 процената.
- Инфлација ће по пројекцији износити око осам одсто, тако да су ова повећања знатно изнад нивоа инфлације, а према подацима за прва три квартала 2022. године, реалан раст плата у нашој економији је око два одсто, тако да смо упркос инфлацији и веома тешким условима живота и пословања у целом свету одржали животни стандард грађана Србије - истакао је министар.
Када је реч о инвестицијама навео је да је за ову сврху у буџету за 2023. опредељено 6,8 одсто БДП-а и да се наставља градња ауто-путева, пруга, школа, болница, као и наставак пројекта "Чиста Србија", односно изградња канализационе мреже и фабрика за пречишћавање отпадних вода, што подиже квалитет живота људи.
- Трећи приоритет нам је енергетика и ми смо, очекујући наставак кризе у овој области и током 2023. године, планирали буџетски дефицит од 3,3 одсто, од чега је 1,4 одсто резерва са којом можемо да реагујемо и ако буде неопходно купимо додатне количине гаса или струје, како би грађанима и привреди обезбедили нормалне услове живота и пословања - истакао је министар Мали.
Као две посебно важне бројке за 2022. годину навео је близу 4,4 милијарде евра директних страних инвестиција, што је више него у претходне две године и стопу незапослености од 8,9 одсто, коју Србија има три квартала заредом. Овако ниска стопа је, према његовој оцени, потврда свих предузетих економских потеза, али и великог поверења у нашу економију, а Влада Србије ће, како каже, наставити да се бори за свако радно место. Све то, борба за бољи стандард, инвестиције, радна места ће се, истиче он, одвијати у условима великих изазова и неизвесности, при чему је на првом месту политички изазов и тиче се ситуације на Косову и Метохији а други је глобална економија.
- Ми смо и даље на путу ка Европској унији. Ситуација на Косову и Метохији је таква да се са једне стране суочавамо са притисцима међународне заједнице а са друге стране покушавамо да очувамо мир и стабилност и нађемо решење које ће бити прихватљиво за све - рекао је Мали. Други изазов, односно глобална економија је, према неговој оцени, такав да нико са сигурношћу не може да каже шта ће се и како дешавати сутра а камоли за месец, два или пола године.
- Највише зато што је ситуација тренутно таква да једна одлука или један потез може много тога да промени и када је реч о енергетици, производњи хране и свему осталом. Такав је свет у овом тренутку и са том неизвесношћу ми морамо да живимо и да рачунамо на њу. Морамо да водимо рачуна о сваком динару, на шта трошимо новац, који су нам приоритети и да веома пажљиво пратимо ситуацију - рекао је министар Мали Танјугу.
Оценио је да се Србија у томе показала веома добром и да се са кризом која из разних разлога дуго траје, носила много боље него и земље које су знатно развијеније од нас. Радила је тако што је реаговала на догађаје, терет кризе преузимала на себе, што према речима министра Малог мора да се настави и убудуће, поготову ако се глобална криза, коју нисмо изазвали, настави. Подсетио је да је држава 2020. године, када се десила велика криза са короном, реаговала одмах и одлучно и када је реч о економији и здрављу грађана и да је за помоћ издвојено близу девет милијарди евра, као и да су 2022. здравстени и просветни као и радници у социјалним службама добили по 10.000 динара на име једнократне помоћи, пензионери по 20.000 динара, млади два пута по 100 евра, плус недавно по 5.000 динара.
- Стално разрађујемо сценарије и доносимо мере пратећи шта се дешава, ко је најугроженији и коме је помоћ најпотребнија - рекао је Мали. Навео је да је тако показано колико је држава одговорна, али и колико су јаке наше јавне финансије. Министар финансија Мали казе да има више жеља које би волео да се реализују у 2023. годни, које су усмерене на његов даљи професионални развој, али би да их задржи за себе, јер како каже у шали, ако их изговори јавно можда се никада не остваре. Грађанима жели пуно здравља, среће и успеха у 2023. години и обећава да ће Влада Србије и председник Александар Вучић, учинити све да грађани што мање осете кризу у којој се налазимо.
- Заједно ћемо се борити за стабилност и мир у региону и лепшу и бољу Србију коју наша деца треба да наследе - поручио је Мали.
ОТКРИВЕНИ САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ: "Знамо шта се догађа у кључном војном комплексу Северне Кореје" (ФОТО)
ИСТРАЖИВАЧИ из америчког аналитичког центра закључили су на основу сателитских снимака да Северна Кореја проширује кључни комплекс за производњу оружја, укључујући и врсту ракета кратког домета које Русија користи у рату против Украјине.
25. 11. 2024. у 18:13
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)