ШНИЦЛЕ НЕМА КО ДА СЕЧЕ: Великим трговинским ланцима на нашем тржишту недостаје занатлија за обраду меса

ДОМАЋИЦЕ се, како ствари тренутно стоје, неће ножа хватати само у својој кухињи, јер ће свеже шницле малтене морати да обраде саме и у продавницама. Месара је из године у годину све мање, а сада смо на корак да останемо без ових мајстора. Они који се нађу у тој улози, иза рафова са свежим месом, у трговинским ланцима, све чешће отворено кажу да нису обучени за овај занат и да не знају да исеку месо.

Фото Pixabay

Пре неколико дана слично искуство имала је Београђанка Ј. С. која нам се пожалила да је на одељењу месаре у продавници познатог трговинског ланца доживела непријатну ситуацију.

- Намеравала сам да спремам шницле за ручак и замолила сам госпођу која је радила у месари да ми исече килограм шницли. Одговор ме је прилично изненадио - прича наша саговорница. - Рекла ми је да она није месар, да у тој радњи немају таквог занатлију и да је најбоље да месо исечем сама. Када сам јој рекла да не умем то да радим и да сам зато у трговини, објаснила ми је да ће својим невештим радом упропастити читав комад меса и да не жели то да ради. Додала је да немају месара, јер нико није заинтересован за то занимање.

Из године у годину мајстора за транжирање, сецкање и осталу обраду меса, у трговинама и кланицама, све је мање. И не само ове радне снаге, већ и остале везане за прехрамбену индустрију попут пекара, млекара, мајстора за деликатес. Да је ситуација забрињавајућа потврдила нам је Наташа Парезановић, директорка Хемијско-прехрамбене школе у Београду.

- Док је деценијама раније, у свакој генерацији уписивано по четири и пет одељења месара, сада смо дошли до девет ђака ове године, што је трагична бројка и готово да је то одељење пред гашењем - каже Парезановићeва. - За овај посао образују се деца и у школама у Крњачи, Гроцкој, Обреновцу и неколико градова Србије, али сви ђаци који заврше, када би се сакупили, не би били довољни ни за потребе једне београдске општине. Жалосно је да је у земљи, која је земљорадничка, пољопривредна, све мање обучених и интересовања за таква знања.

Како наша саговорница каже, школа има социјалне уговоре са трговинским ланцима о запошљавању ученика који заврше школу, стипендијама, одлично организовану праксу и лабораторије, али да је упркос томе интересовање све мање. Многи одлазе у иностранство где је овај занат једнако цењен и дефицитаран.

Према речима Ранке Савић, председнице Асоцијације слободних и независних синдиката Србије, кључни проблем је што трговински ланци који послују у нашој земљи не поштују раднике и плаћају недовољно за послове на које их примају.

- Нормално да нема месара, када страни ланци, уз све бенефиције и подршку коју су добили у нашој земљи, као и све веће профите које праве, својим радницима нуде врло неповољне услове - каже Ранка Савић. - Плате су премале, па ће се пре запослити у приватној месари, или иностранству где се више цене знање и занат. Осим тога, често месарима није обезбеђено одговарајуће заштитно одело за улазак у хладњаче, где често бораве и по неколико сати. Такође, запослени у трговинским ланцима морају да дођу 45 минута раније на посао, а барем толико после радног времена остану у припремама и то им нико не рачуна. Све су то разлози зашто те послове нико неће да ради.

Како наша саговорница каже, иако су страни ланци донели одлуку да могу да се запошљавају радници са само завршеном основном школом, да на одељење месара постављају необучени кадар, држава не користи механизме да санкционише такво понашање. Пут би, како Савић каже, био преко инспекцијских органа, али да за сада, велике трговине упорно остају некажњене за непоштовање својих и радника и купаца.

Препоручујемо

Свет

0 0

КО ЈЕ ЕРДОГАНОВА ЖЕНА: Одбила да се уда покривеног лица, Реџепова мајка се бунила, родила му четворо деце

07. 09. 2022. у 09:20

Друштво

0 0

ВОЈСКА СРБИЈЕ: Пешадијске јединице у одбрани и нападу - одржана интензивна обука (ФОТО)

07. 09. 2022. у 09:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације