УПЛАТЕ У БУЏЕТ РАСЛЕ ОСАМ И ПО ПУТА: У последње две деценије приходи српске касе расту из године у годину

У ДРЖАВНУ касу наредне године, по тек усвојеном буџету, требало би да се слије нешто више од 1.516 милијарди динара. Трошкови ће их премашити за најмање 200 милијарди динара. Највећи део прихода, као и увек, стићи ће од пореза.

Министарство финансија / Фото Н. Скендерија

Две деценије раније, држава је трошкове гледала да "упакује" у чак осам и по пута мање средстава. Тада су приходи достизали 177,5 милијарди динара. На раст буџета утиче већа привредна активност, привредни раст, мања сива економија, али и инфлација.

Стручњаци објашњавају да је тешко и незахвално поредити номиналне износе данашњег и буџета од пре две деценије. Те 2002. године, према подацима Светске банке, у Србији је створено роба и услуга у вредности од 17,2 милијарде долара.

Евро је на почетку 2002. године штампан и на крају године је премашио долар, па је наш БДП у европској валути био нешто мањи. Лане је достигао 46,7 милијарди евра. А, тек усвојени план државне касе за 2022. годину требало би да износи рекордних 52,4 милијарде евра. И овај однос, међутим, објашњавају стручњаци, није сасвим реалан. На њега утиче политика курса - је ли динар и када био прецењен, а када потцењен.

- Већи приходи су последица веће привредне активности. Вредност онога што се произведе је већа. И број трансакција је већи, а и оне су вредније - објашњава економиста Иван Николић. - На њих се плаћа порез, који је исто већи. И много је већа запосленост него што је била. И то је последица веће активности. Већи је и обухват на који се плаћају порези. Сива економија је неупоредиво мања. Већи приходи тако су последица и бољег обухвата робе и услуга на који се плаћају дажбине. Али у обзир треба узети инфлацију у том периоду и кумулутавни раст БДП. Пуно је фактора који утичу на раст буџетских прихода и немогуће је изоловати неколико њих.

Новости

Пре две деценије стопа незапослености је износила 15,2 одсто. Данас је, према последњим подацима - 11,1 одсто. Већ 2003. године буџетски приходи су били за 100 милијарди динара већи, иако је незапосленост износила 18,5 одсто.

Током наредне две године у касу се сливало више од 300 милијарди динара, а 2006. и 2007. године више од 500 милијарди динара. Од 2009. до 2011. године прилив је био већи од 700 милијарди динара, наредне три већи од 800 милијарди динара. Пре четири године, 2017. приходи су премашили 1.000 милијарди динара.

Новости

Приходи, међутим, никада нису били довољни да покрију све трошкове државе. Од 2009. до 2011. године дефицит је био већи од четири одсто БДП, а затим и већи од шест одсто. Панедмија је највише притисла јавне финансије, па је мањак лане достигао осам одсто БДП.

 

Новости

АКЦИЗЕ ВИШЕСТРУКО

АКЦИЗЕ су једна од ставки која је данас далеко издашнија него што је била. Пре две децније од њих се слило 36,7 милијарди динара, а наредне очекујемо да нам донесу 337,6 милијарди динара. Порез на доходак је 2002. планиран на нивоу од 45 милијарди динара, а данас - 87,7 милијарди динара.

И СУБВЕНЦИЈЕ ИЗДАШНИЈЕ

РЕПУБЛИЧКИ буџет је пре две деценије за запослене издвајао 42 милијарде динара. Наредне године ова ставка ће однети 363,6 милијарди динара. Отплата камата тада је коштала девет милијарди динара, док ће нас трошкови задуживања наредне године коштати 116 милијарди динара. Буџет је шире руке и по питању субвенција. Некад се на њих трошило 41,5 милијарди динара, а у 2022. години се планира 143,6 милијарди динара.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПРЕШЛИ ЈЕДАН ОДСТО: Издвајања за културу напокон већа од једне стотине укупног буџета

25. 11. 2021. у 11:00

Политика

1 4

ПОВЕЋАЊА ПЛАТА, МИНИМАЛАЦ 35.000: Усвојен буџет за 2022. годину

23. 11. 2021. у 18:43

Политика

0 1

УСВОЈЕН БУЏЕТ ЗА 2022. ГОДИНУ: Посланици подржали предлог Владе

23. 11. 2021. у 18:17

Економија

0 0

МИНИСТАР МАЛИ: Поносни смо на буџет за 2022. годину

23. 11. 2021. у 13:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације