Економија

ВЕЛИКА ПОТРАЖЊА: Висока цена малина - рекордни износ за последње две деценије

Н. ЈАНКОВИЋ

15. 06. 2021. у 12:22

У АРИЉУ и у ужичком крају, одакле долази највећи део годишњег приноса малине, берба овог воћа почеће за десет до петнаест дана, а откупна цена износиће од 300 до 350 динара. Иако је реч о рекордном износу за последње две деценије, због поскупљења репроматеријала и хемије, али и због лошег стања засада, еуфорије међу произвођачима нема.

ВЕЛИКА ПОТРАЖЊА: Висока цена малина - рекордни износ за последње две деценије

- Чињеница је да је стање засада малине најлошије у последњим деценијама. Лош садни материјал, ниски приноси, скупе агротехничке мере, као и високи трошкови за армију берача довешће до тога да номинално висока откупна цена неће донети значајан профит произвођачима. На добру зараду могу рачунати ретки пољопривредници који су своје засаде успели да одрже на високом нивоу - објашњава Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача јагодичастог воћа.

Процена агроинжењера је да ће овогодишњи род малине у Србији бити далеко испод просечних 82.000 тона, а до почетка бербе пољопривредници ће са стрепњом гледати у небо, јер град свакодневно "обере" род у неколико села око Ивањице, Лучана, Пожеге, Ужица. Поготово у газдинствима, која нису ни покушала да направе противградну заштиту.

Штету од "више силе" најчешће покрива осигурање, али губитак нових ластара који би род дали идуће године, није надокнадив.

- Сваког берача треба платити у просеку 3.000 динара дневно, уз оброке и обезбеђен смештај. Бројни берачи посао уговарају и за 30 до 40 динара по убраном килограму - истичу произвођачи "црвеног злата". - Међутим, лоше стање засада је највећи проблем, па апелујемо на пољопривреднике да после бербе садни материјал замене здравим и сертификованим, за који држава обезбеђује субвенцију од 90 одсто.

Потражња за "црвеним златом" велика је у Србији али и на светском тржишту. Путеви српског извоза проширили су се ван Европске уније на Турску, Скандинавију и Уједињене Арапске Емирате, а конкуренти попут Пољске и Чилеа побацили у погледу количине новог рода.

ПРИНОС ДАЛЕКО ОД ПОНОСА

СВАКЕ године малинари пред бербу и откуп кукају, оптужују, жале се, блокирају саобраћај, просипају род... А, остали део године, изгледа, слабо се баве својим послом. Споро се модернизују и прилагођавају. Зато су дошли у ситуацију да уместо некадашњих 17 до 20 тона, просечан принос малине у Србији је око 3,5 тона по хектару.