ИНТЕРНЕТ ГЛАВНИ ПОКРЕТАЧ ФИНАНСИЈСКИХ РЕЗУЛТАТА- Лучић: Добра развојна стратегија знатно увећала приходе и профит компаније у 2020.

И ПОРЕД изузетно тешке године због пандемије вируса корона, која нам је у неким сегментима нанела штету, пре свега у делу који се односи на роминг јер су недостајали гости, укупан приход Телекома Србије прошле године био је 138,1 милијарду динара, што је за 4,4 одсто више у односу на 2019. годину.

Фото Д.Миловановић

То у интервјуу за "Блиц" каже Владимир Лучић, генерални директор Телекома Србије, и додаје да је главни покретач финансијских резултата ове компаније у 2020. години био интернет, где је приход увећан за 13 одсто, и мултимедија где је увећање било чак 22 посто. Према његовим речима, тренд раста прихода и профитабилност биће настављени и у 2021. години.

Значи ли то да аквизиције кабловаца нису биле лош пословни потез и да нису угрозиле профитабилност компаније?

- Морам опет да истакнем да су аквизиције биле одличан потез јер смо консолидовали тржиште, преузели компаније које су већ генерисале профит, остварили значајне синергијске ефекте. Оно што је најбитније, позицију Телекома смо у Србији, БиХ и Црној Гори направили доминантном, тако да је раст прихода загарантован и са врло малим ризиком за нарушавање корисничке базе од стране конкуренције. У 2020. години смо наставили тренд започетог и направили изузетан раст корисника у интернету и мултимедији. Број корисника је порастао за 8% и 12%, респективно, и то код свих чланица Групе.

А да ли су аквизиције кабловаца увећале задуженост?

- Задужености од кредита смо у дугој половини 2020. године смањили тако што смо део трансформисали успешним издавањем корпоративних обвезница. Међутим, морам да истакнем да када саберемо кредитни и дуг од корпоративних обвезница, он је 3,24 пута ЕБИТДА чиме се налазимо и даље у телекомуникационом просеку. Важно је истаћи да је више од 80% кредита дато од великих европских банака по повољним камата и условима, што само говори о чињеници да је наш концепт развоја препознат као одличан и код кредитора.

Да ли је тај концепт повећао профит и број корисника у 2020. години?

- Ти параметри су такође порасли. ЕБИТДА износи 49,4 милијарде динара а била је 48, профит који је падао у прве две године инвестиционог раста је порастао 69 одсто и износи 4,2 милијарде а био је 2,5 у 2019. години. Постојећи трендови показују да ће профит ове године бити преко 10 милијарди, а ЕБИТДА далеко изнад 50 милијарди што показује да смо изабрали одличан развојни пут.

Да ли је тај пут трасиран развојном стратегијом "Милион плус", чији сте ви творац, и јесу ли сви циљеви остварени?

- Ми смо тај пројекат већ превазишли зато што је број мултимедијалних и интернет корисника далеко прешао и тај магични број из наше развојне стратегије. Укупан број интернет и ТВ кориника је прешао 2,6 милиона. Када сам дошао средином 2018. године, ми смо имали само 550.000 телевизијских корисника и били смо у тренду пада корисника.

Хоћете да кажете да је тај ваш пројекат у свим сегментима дао резултате?

- Да, и ми смо сада направили нови пројекат "Два милиона плус" а циљ нам је да имамо само ТВ корисника преко два милиона за који не сумњам да ћемо остварити јер смо изградили оптичку мрежу са скоро 700.000 потенцијалних оптичких прикључака од којих је тренутно 140.000 искоришћених. То значи да ми имамо велики простор даљег раста кроз оптичку мрежу. Да не заборавим и то што смо у последње две године најбоља мрежа у мобилној телефонији што ће нам дати могућност да привучемо и нове кориснике у овом сегменту.

Каква је могућност да се оствари ваша процена да ће вредност компаније до 2023. године бити четири милијарде евра? То вас питам јер је та ваша најава у јавности оспоравана.

- Та процена је била добра а могао бих да тврдим и да ће ту вредност достићи и у 2022. години. Оно што може да допринесе да вредност буде и већа је то што крајем јуна покрећемо и Фонд за финансирање дигиталних стартапова, који ће бити први те врсте у Србији. Када смо процењивали вредност компаније од четири милијарде евра, нисмо рачунали на овај фонд. У њега ћемо у наредних пет година улагати минимално по пет милиона евра годишње. Сигуран сам да ћемо доћи до добрих стартап пројеката које можемо добро да продамо у свету а корист ће бити и за нас и за власнике стартап компанија у развоју дигиталне екномије у Србији.

Ви сте творац развојне стратегије Телекома, па да ли је и идеја о сарадњи са Теленором ваша?

- Ја сам аутор читавог развоја Телекома Србије последње две године па и идеје да Телеком треба да понуди своју оптику у велепродаји, тј. својој конкуренцији. Непријатно сам изненађен чињеницом што је баш тај уговор доживео оволику медијску експанзију јер је направљен по најбољој европској пракси. Логично је да своју инфраструктуру издамо другом оператеру и зарађујемо јер смо дошли до 50 одсто тржишног утицаја и изградили оптичку мрежу, која има 700.000 прикључака, а планирамо у наредне три године да је проширимо и на милион. То је пракса у 19 земаља у Европи а у многима је и регулаторна обавеза за некога ко има око 50 одсто интернет тржишног учешћа.

У Србији то још није регулаторна обавеза. Пошто није, има ли основа да ваша конкуренција тврди да сте ви сада направили картел и да је Телеком вођа?

- Не можете бити вођа картела ако изнајмите инфраструктуру директном конкуренту. Кабловски оператери су били картел јер се међусобно нису нападали, а СББ као највећи међу њима имао је ексклузивне канале као што је Фокс и одлучивали коме ће да их дају. Нама их није дао јер смо ми били директни конкуренти. Уговор са Теленором не садржи ексклузивитет, односно он без икаквих проблема може да наступа са својом стратегијом на тржишту и прави своју програмску шему како жели.

Ако је то све тако чисто, зашто онда толико прашине око тог уговора?

- Јесте чисто јер је и Комисија за заштиту конкуренције дала сагласност. Читаву негативну кампању наша конкуренција није ни засновала на анализи уговора, већ су на једној интерној дискусији менаџмента конструисали своје нападе. Наша конкуренција тим нападом прикрива своје проблеме везане за губитак тржишта како у Србији тако и региону. Такође, врши се континуирана злоупотреба појма слободе медија. Унитед Група неће никоме од конкуренције да омогући да емутују њихове канале а онда свако тржишно узимање корисника представљају као удар на слободу медија.

Да ли је основ за ту негативну кампању постојао у документу који је доспео у јавност у коме се каже "да се уговором за поменуту услугу ставља тачка на пословање Унитед Медиа и СББ-а у Србији"?

- То није званични, већ интерни документ, а та костатација се односи на стављање тачке на картелско - монополско понашање које је две деценије креирала Унитед група. Тај концепт је довео Телеком да средином 2018. године, дакле на прагу треће деценије 21. века, има мање од 1% тржишног учешћа у ТВ корисницима у четири највећа града у Србији. Овако урушавање националног фиксног оператора је ретко виђено у светским размерама. Такође, треба напоменути да смо ми покренули због свих лажи наше конкуренције судски спор у Србији и Швајцарској.

Има ли лажи и око посла са Еуронењсом, односно да ли иза овог пројекта стоји власт која преко Телекома жели да утиче на уређивачку политику?

- И овај пословни потез је исполитизован. Велика корпорација као што је Еуроњуз, присутна у више од 160 земаља, изабрала је нас за партнере. То је велика част јер је реч о европском бренду и најјачем информативном каналу у Европи који делом финансира и ЕУ. Што се тиче утицаја власти на уређивачку политику преко нас, то је немогуће јер главног уредника бира централа Еуроњуза и он је и на њиховом платном списку. Дакле, ми се уопште не мешамо у уређивачку политику Еуроњуза. Мислим да би сви требало да буду задовољни што је такав бренд дошао у Србију.

Да ли је у овом послу прекршен Закон о информисању, по коме власници медија не могу бити компаније која су у државној својини, што је случај са Телекомом?

- Ограничења прописа за област деловања електронских медија односе се на субјекте чије се пословање финансира средствима из државног буџета. Другим речима, прописи ограничавају коришћење, односно трошење државних средстава у области јавног информисања, а Телеком Србија је акционарско друштво које је издавањем акција стекло своју сопствену имовину којом послује. Наглашавам да Телеком своје пословање не финансира средствима из државног буџета. Сагласно томе, податак да су акције Телекома Србија у државном власништву није од значаја за примену наведених ограничења важећих за област деловања електронских медија.

Део стручне јавности не мисли као ви, ко је у праву?

- Чињеница да је регулатор надлежан за контролу рада пружалаца медијских услуга и доследну примену закона о електронским медијима, у редовном законски утврђеном поступку, издао повезаним лицима Телекома дозволе за пружање медијских услуга потврђује наведено. Примена ограничења зависно од својинског облика значила би и кршење уставног начела њихове равноправности. Опште је познато да су одређени конкуренти Телекома, који послују на тржишту електронских комуникација, власнички повезани и доминантно присутни у сфери јавног информисања, посебно у области електронског издаваштва. Ограничења која би била примењива само на нас у погледу приступа медијском садржају значила би и кршење принципа тржишне равноправности и фаворизовање одређених учесника на тржишту.

Шта ћете ви фаворизовати од инвестиција?

- Наставићемо изградњу оптичке мреже и побољшаћемо квалитет мобилне телефоније. Обогатићемо и нашу понуду додатним садржајем и дигиталним сервисима. У последња два месеца пустили смо два атрактивна сервиса. Један је Аполлон који пружа јединствену прилику да за само 399 динара месечно гледате преко 10.000 одличних страних и домаћих филмова и серија. Пустили смо о Балкан мусиц апликацију за мобилне телефоне са преко 200.000 наслова домаће музике. Када сам пре 18 година кренуо да водим МТС - мобилну телефонију Србије, она је била у великом заостатку за локалном конкуренцијом, али смо врло брзо у пар година не само стигли конкуренцију већ и дошли тад на ниво најсавременијих светских оператора по броју дигиталних сервиса.

Има ли шансе да опет дођете на тај ниво?

- Потпуно сам сигуран да ћу у кратком временском интервал поново довести Телеком Србија на тај ниво, где ће други оператери у свету изучавати наш пример како смо се брзо и успешно трансформисли у нову дигтиалну компанију окренуту ка кориснику. Истакао бих и наш пројекат за дијаспору где нудимо корисницима услуге ТВ пакета од еx yу канала и услуге мобилне телефоније. Највише смо напредовали са овим пројектом у Аустрији а сада је на реду Немачка и Швајцарска. Могу са задовољством да истакнем да ћемо следећег месеца отворити пословницу у Франкфурту.

(Блиц)

Препоручујемо

Друштво

0 0

Најбољи ТВ програм увек на дохват руке: Мобилна апликација ирис ГО омогућава да све погодности ирис ТВ-а увек „носите“ са собом

25. 05. 2021. у 15:00

Економија

1 3

ЛАНСИРАН СИГНАЛ ЕУРОНЕWС СРБИЈА Брнабић: Долазак овако великог бренда је још једна потврда да се Србија мења

09. 05. 2021. у 21:30

Београд

2 8

ДЕВОЈКЕ СЕ ПОТУКЛЕ У АУТОБУСУ! Детаљи инцидента на линији 23 - возач од шока није стигао да притисне "паник тастер"

28. 05. 2021. у 19:24

Београд

0 5

ПОТУКЛИ СЕ ПУТНИЦИ У АУТОБУСУ НА ЛИНИЈИ 23: Возач извукао дебљи крај!

28. 05. 2021. у 18:22

Београд

0 0

ОБУСТАВЉЕНИ ЛЕТОВИ ЗА БЕОГРАД: Белоруска авио-компанија разрађује нове ваздушне руте

28. 05. 2021. у 17:39

Хапшења и истрага

0 1

УХАПШЕН ЛАЖНИ ПРИПАДНИК ВОЈСКЕ СРБИЈЕ: Представљао се као Вучићев човек од поверења и отимао од људи!

28. 05. 2021. у 17:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације