Изменама Закона о посредовању у промету и закупу непокретности до снажније привреде

ИЗМЕНАМА и допунама Закона о посредовању у промету и закупу непокретности, чије се усвајање очекује у наредном периоду, уводи се неколико кључних новина као што је уговор о заступању, као начин за флексибилно радно ангажовање агената код посредника, нови институт – фидуцијарни рачун, док се закон усклађује са Законом о инспекцијском надзору, речено је на данашњој јавној расправи о Нацрту овог закона у Привредној комори Србије.

Фото: Бобан Ристић

На јавној расправи „Представљање и дискусија о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о посредовању у промету и закупу непокретности”, на којој су привредницима предочене измене закона, чији је циљ стварање повољног пословног окружења за развој ове гране привреде, истакнуто је да се измене и допуне врше ради реализације мера прописаних Програмом за сузбијање сиве економије Владе Србије 2023-2025.

- Изменама и допунама Закона се прописује уговор о заступању, као начин за флексибилно радно ангажовање агената код посредника, чиме ће се омогућити да агенти буду ангажовани у складу са природом посла коју обављају. Овакав модел се примењује у најразвијенијим економијама света, у САД, многим европским државама, али и у Азији и Јужној Америци - рекао је Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС.

Фото: Бобан Ристић

Поред тога, додаје Весовић, уводи се нови институт, а то је фидуцијарни рачун посредника у промету и закупу непокретности, који ће повећати правну сигурност свих учесника на тржишту и олакшати пословање агенцијама за некретнине.

Весовић као још једну новину истиче да се закон усклађује са Законом о инспекцијском надзору што ће, према његовим речима, смањити могућност злоупотребе, а поступак инспекцијског надзора посредника у промету и закупу непокретности учинити једноставнијим и повољнијим за привреднике.

Циљеви и додатни ефекти који ће се остварити законским новинама су смањење броја агената који тренутно раде у „сивој зони“ и њихов прелазак у легалне токове, регулисање статуса око 300 до 700 агената у првој години примене прописа, унапређење правног оквира за откривање, као и спречавање и сузбијање прања новца и финансирања тероризма у овој области...

Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине истакао је да је област некретнина један од кључних сегмената наше економије и свакодневног живота грађана.

Фото: Бобан Ристић

- Стамбено питање представља основну потребу сваког појединца а развој пословног простора даје подршку даљем јачању наше привреде, привлачи домаће и стране инвеститоре, утиче значајно на радна места и омогућава нову перспективу за наше грађане - рекао је Момировић.

Зато, каже, мора се осигурати да наше тржиште буде стабилно, транспарентно и правично. Нацрт закона доноси, према његовим речима, значајне промене у нашем правном оквиру, истичући да тржиште непокретности у Србији показује отпорност на економске притиске.

Подаци показују, додаје, да тржиште непокретности и даље одржава значајан раст, четврту годину заредом, мерено бројем остварених трансакција промета и укупне вредности купопродаја.

Укупна вредност тржишта непокретности, наводи, у 2022. години је достигла 7,5 милијарди евра, што је 22 посто више у односу на 2021. и тај тренд се, каже, наставља и у овој години.

Наводи и да је према подацима Републичког завода за статистику, укупна количина новца коришћена за куповину непокретности у првом кварталу ове године износила више од 1,6 милијарди евра, што представља раст од 2,6 посто у односу на исти период претходне године.

Укупан број купопродаја на тржишту непокретности, додаје, био је 29.275. У другом кварталу ове године купљено је 30.548 некретнина, а за њихову куповину је потрошено 1,7 милијарди евра. Највећи удео у укупном промету непокретности, близу једне милијарде евра, заузимали су станови, чије учешће у укупној прометованој вредности је износило 58 посто, рекао је министар.

Јавну расправу организовали су Министарство унутрашње и спољне трговине (МУСТ) и Привредна комора Србије (ПКС). У изради Нацрта учествовали су представници МУСТ, Министарства финансија, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Кластер некретнина, НАЛЕД-а, Савета страних инвеститора и ПКС, кроз Радну групу за израду Нацрта закона.

МУСТ је објавило јавни позив за учешће у јавној расправи о Нацрту закона у периоду од 14. јула до 2. августа 2023. током које су заинтересовани имали прилику да доставе конкретне предлоге, примедбе и сугестије за измене и допуне Нацрта закона.

Претходно су јавне расправе одржане у РПК Ниш и у РПК Нови Сад.

Фото: Бобан Ристић

Фото: Бобан Ристић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације