И, ШТА ЋЕМО САД, У 2023? Марко Чадеж о изазовима који у новој години чекају привреде Србије, региона и Европе

ТЕШКО је направити прецизна економска предвиђања за 2023. јер постоје многе варијабле које могу утицати на глобалну економију. Неки стручњаци верују да бисмо могли да видимо наставак раста у наредној години, како се свет опоравља од утицаја пандемије ковида-19. Међутим, постоје и потенцијални ризици на хоризонту као што су растућа инфлација, трговинске тензије и геополитичка нестабилност који би могли утицати на економски учинак. Путања економије 2023. зависиће од низа фактора, а за креаторе политике и предузећа биће важно да пажљиво прате развој и прилагођавају се по потреби.

Марко Чадеж

Овако је на питање „напиши неколико реченица о економским предвиђањима за 2023. из угла председника ПКС Марка Чадежа“, (уз незнатне корекције), уместо челника највеће асоцијације српских привредника одговорио, по многима апсолутни хит ове године - четбот ЦхатГПТ који користи вештачку интелигенцију (АИ). Само ово је довољно да нас натера да озбиљно размислимо шта нас чека 2023. Али, да оставимо по страни АИ и видимо који су то кључни изазови који нас чекају по процени Марка Чадежа, председника ПКС.

Три велика шока

Свет пролази кроз најдрастичније економске турбуленције од Другог светског рата.

Енергија и храна:  Рат у Украјини довео је до највећег поремећаја на глобалним тржиштима. Сведоци смо рапидног реструктурисања енергетских система и озбиљних тешкоћа у производњи и снабдевању храном и минералним ђубривима.
Нестабилност: Светска економија улази у период макроекономске нестабилности услед последица претходна два шока. То доводи до високе инфлације и економске стагнације, највише у Европи.

То није све…

Инфлација и раст цена, пре свега, у Европи, доносе низ нових изазова. И поред процена да ће у првом кварталу 2023. инфлација успорити, истраживања показују да су произвођачи на крајње купце до сада прелили тек 34 одсто укупних повећаних цена набавке, а да ће у првом кварталу 2023. преливање на купце достићи 50 процената! То ће само додатно погурати инфлацију. Централне банке на Западу наставиће да дижу референтне каматне стопе, ЕУРИБОР (шестомесечни) могао би достићи и 4%, што би додатно оптеретило дужнике (привреду и становништво) и повећало притисак на државне буџете. Цене нафте и гаса падају, али се очекује даља нестабилност цена енергената.

Цена хране ће расти због скупљих енергената и вештачког ђубрива, раста популације (осам милијарди људи је тренутно на планети), климатских промена... Верује се да ће се тржиште енергената пре стабилизовати од тржишта хране.

Кину, другу економију света, чека успоравање због нове политике у борби  против пандемије и неадекватног одговора на кризу тржишта непокретности. Европа ће кроз директну помоћ грађанима и компанијама покушати да ограничи утицај високих цена енергената, спречи рецесију и утиче на политичке тензије које инфлација по правилу производи. Зато су пред привредама Србије и региона прилагођавање, али и иновативнији дијалог привреде и политике која сада има суштинску улогу у очувању економске стабилности.

ЕУ, нема нам даље

Србија као и наш регион делиће исту економску судбину са ЕУ у 2023. Зашто?
Зато што Србија у ЕУ пласира 64,5 одсто извоза; зато што из ЕУ набављамо готово 60 одсто робе, сировина и репроматеријала; зато што са ЕУ тргује више од 24.000 компанија; зато што 900.000 људи ради у компанијама које послују са ЕУ; зато што у Србији ради више од 11.000 компанија са капиталом из земаља ЕУ; зато што су компаније из ЕУ од 2010. инвестирале у Србију више од 20 милијарди евра (63 одсто укупних страних улагања). Све ово су разлози због којих ће се успоравање привреде ЕУ, која улази у рецесију, одразити и нашу привредну динамику.

Због свега овог, као и „замора” међу чланицама ЕУ за даље проширење, Србија и остале пословне заједнице Западног Балкана траже да се што пре омогући приступ јединственом европском тржишту пре формалног уласка у ЕУ. Ово је кључна одлука за даљи развој региона, али и избегавање ризика у логистици, безбедности и политичкој стабилности. Свако одлагање ове одлуке директно угрожава и европске компаније које имају велике производне погоне у региону, као и домаће учеснике у међународним добављачким ланцима.

ПКС  у 2023.

Дијалог са државом:  Унапређење ефективног дијалога између привреде и државе може бити стратешка шанса када је у питању рана детекција проблема, дефинисање подршке, брзе измене регулативе и подршка државе у отварању нових тржишта.
Пратимо тржишта: Енергетски захтевне индустрије из ЕУ суочене су са огромним трошковима (индустрија папира и амбалаже, хемијска индустрија, производња стакла), неке чак улазе у стечај. Ово отвара шансу да их компаније из Србије и региона преузму захваљујући нижим оперативним трошковима. Праћење ликвидности тих сектора у ЕУ биће од велике важности.

Чуваркућа: Проширивање пројекта Стварано у Србији „Чуваркућа“ остаје приоритет ПКС. Подизање свести о утицају куповине производа чија је вредност највећим делом створена у нашој земљи основни је циљ ПКС даљег и развоја пројекта.

Производња батерија: У Централној и Источној Европи одвија се права инвестициона револуција у преради руда и производњи компоненти за ЕВ батерије и производњи батерија. У Мађарској корејски ЕцоПро инвестира 700 милиона евра у производњу катода за батерије и преговорају са кинеским гигантом ЦАТЛ о инвестицији већој од 6 милијарди евра у највећу европску фабрику батерија. Србија има огроман потенцијал у овој области због потврђених резерви руда. Предуслов је умрежавање државе и привреде за што бржи развој еко-система за оваква улагања.

Храна: Цене хране ће расти и у наредном периоду и тешко да ће се икада вратити на ниво пре кризе. Потенцијал Србије у производњи и преради хране је недовољно искоришћен због мањка прерађивачких капацитета. Даља утилизација државног пољопривредног земљишта и државне помоћи у партнерству са великим компанијама као и циљано отварање нових тржишта биће основни сегменти рада ПКС у овој области.

Опен Балкан: Регионално економско повезивање је кључна стратешка шанса и Србије и осталих економија региона. Потребно је стварање заједничког имплементационог тела које ће свакодневно комуницирати са владама на спровођењу постојећих и изради нових споразума.

Дуално образовање: ПКС и Канцеларија Владе Србије за дуално образовање припремила је измене Закона о дуалном образовању које ће омогућити компанијама да суштински раде са ђацима и обезбеде им квалитет обуке потребан за обављање посла за који се школују. Уводиће се дигиталне компоненте у образовне профиле и сет вештина потребних за обављање различитих професија.

Грађевина: Заједно са ресорним министарством планирана је сарадња у доношењу Закона о изменама и допунама Закона о конверзији, даља дигитализација ЦЕОП процедура, измене у поступцима озакоњења и процедура у вези са изградњом. Радимо и на регулисању статуса страних радника на градилиштима, рационалном коришћењу грађевинског отпада и развијању гарантних шема у оквиру стамбене градње.

Косово, БиХ, Русија

Политички конфликти између Београда и Приштине, као и блокада развоја БиХ представљају стални потенцијални ризик за економски раст. Оваква перцепција у западној јавности утиче на средње произвођаче да свој посао или капитал „закључају“ у регион који перципирају као политички нестабилан. Неусклађивање са политиком санкција ЕУ, Србију чини рањивом на Западу што утиче и на одлуке пословних људи. Осим сумње инвеститора у политичку сигурност то се додатно одражава и на купце производа и услуга из западних земаља што оптерећује домаће компаније (отказивање састанака, потенцијална сумња у континуитет набавке, неповерење…)

Демографија

Процене говоре да ће се у Србији наставити пад броја становника, да ћемо 2030. имати 6,815 милиона, а 2050. само 5,87 милиона становника. Просечна старост грађана Србије на крају ове деценије биће 44,7 година, а 2050. чак 49,5 година! Сразмерно ће падати и број радно способног становништва: 2020. године имали смо 4,46 милиона радно способних грађана, 2030. биће их 4,25 милиона, а 2050. године 3,52 милиона. 

БОНУС ВИДЕО:  ДОНОСИ БИЗНИС И ОБУЗДАВА РЕКУ: Трстеничани имају велика очекивања од Моравског коридора

Препоручујемо

Предузетник

0 0

"ОЧЕКУЈТЕ НАЈГОРЕ, А НАДАЈТЕ СЕ НАЈБОЉЕМ" Министар Синиша Мали: Шта нас чека у 2023. години

28. 12. 2022. у 10:36

Предузетник

0 0

МИНИСТАРКА ТАНАСКОВИЋ: Е-аграр стартује почетком пролећа

28. 12. 2022. у 11:17

Познати

0 0

ПОДСЕЋА НА МАЈКУ: Како у 58. години изгледа Силванина ћерка (ФОТО)

27. 12. 2022. у 16:06

Несреће

0 0

ОГОЛИО ДУШУ: Огласио се момак који се последњи сликао са Иваном пре трагедије

27. 12. 2022. у 12:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације