Пољопривреда

МАЛИНАРСКИ ЛАНАЦ У ПРОБЛЕМИМА: За нови род 300 динара

Никола Јанковић

05. 04. 2023. у 12:46

ПРВЕ количине малине из српских засада биће убране за два месеца, у ситуацији када у залихама има још непродатих прошлогодишњих залиха. Пољопривредници тврде да је увоз и реекспорт овог воћа Пољске и Украјине угрозио наш најбољи пољопривредни „бренд“, тражећи минималну аконтну откупну цену од 300 динара за нови род.

МАЛИНАРСКИ ЛАНАЦ У ПРОБЛЕМИМА: За нови род 300 динара

Према речима произвођача окупљених у Асоцијацији произвођача јагодичастог воћа, реекспорт у режији великих хладњачара – извозника, довео је до незавидне ситуације у којој су се нашли пољопривредници и мали хладњачари. Укратко, профит је био пречи од заштите домаће производње, а многи у нову сезону улазе са дуговима према произвођачима јер преузети род још нису исплатили.

- Ми знамо да прошлогодишњи род у Србији није „пребацио“ 60.000 тона. До априла ове године, из наше земље извезено је 50.000 тона. Велики хладњачари ипак тврде да у залихама имају још 40.000 тона, па је јасно да са овом рачуницом нешто није у реду. Наши извозници су се бавили реекспортом, из Пољске и Украјуне увезли су велике количине малине, по улазној цени од 250 до 300 динара за килограм, а толико плаћају и нашим малим хладњачарима који сада бележе велике губитке – каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације произвођача јагодичастог воћа.

У Асоцијацији прогнозирају да ће овогодишњи откуп почети аконтном ценом од 300 динара за килограм рода, а крајња цена може изаћи на 400 до 450 динара. Подсетимо, прошле године малина је откупљивана за 550 до 600 динара.

- Треба очекивати мале приносе, град у марту, мразеви и снег у априлу нанели су већ велику штету засадима, а непогода ће у „фабрикама под ведрим небом“ највероватније бити још. Неће пуно времена проћи а причаћемо о мањку рода и о лошем квалитету малине која је увожена и реекспортована - додају у Асоцијацији.

Хладњачарима који су лане преузели малину, а сада могу да је продају једино за иснос двоструко нижи од плаћеног, држава је понудила повољне зајмове Фонда за развој са каматом од два одсто, али је за овај аранжман потребна хипотека. Код пословних банака, камата је 8 до 10 одсто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације