ПРЕЧИЦОМ ДО МЕСТА "БЕСМРТНИКА" САНУ: У одељењима Српске академије наука и уметности при крају изјашњавање о кандидатима
НА одељењима Српске академије наука и уметности одвија се последњи круг гласања на основу кога ће бити познато који кандидати ће добити подршку за пролаз на Скупштину, која доноси коначну одлуку о чланству.
Према процедури, до краја маја сва одељења треба да пошаљу своје предлоге.
На Одељењу друштвених наука за данас је заказан трећи и последњи круг гласања о кандидатима које је предложило одељење и први круг изјашњавања о предложеним личностима које су кандидовале институције са стране. Одељење је предложило: социолога религије Драгољуба Ђорђевића, антрополога Бојана Јовановића, филозофа и хемичара Илију Марића и демографа Мирјану Рашевић. Са стране су предложени: филозоф Милош Арсенијевић, културолог Милена Драгићевић Шешић, филозоф Драган Жунић, социолог Љубиша Митровић и психолог Снежана Смедеревац. На листи је и филозоф спорта Александар Керковић, који је са своје 92 године најстарији предложени кандидат.
Да би неко прошао на Скупштини САНУ, треба да добије две трећине гласова чланова одељења, а друштвено броји - седам чланова. Ако кандидат добије четири гласа он пролази, али без подршке одељења, а ако добије више од тога, даље наставља заогрнут одељенским ауторитетом.
- Било би добро да се о кандидатима са стране најпре расправљало, па тек онда да се гласа. Требало би проверити њихов научни допринос сваког од њих, па и да ли је веродостојно оно што је написано у пријавама - каже, за "Новости", члан Одбора друштвених наука академик Часлав Оцић. - На нашем одељењу има случајева да је у пријави наведено да кандидат има одређени број књига, а да се испостави да су то заправо само чланци. Библиографске јединице погрешно су класификоване или није наведен број страница, па не знамо ком жанру дело припада, нити да ли је реч о књигама или сепаратима. Због таквих кандидата, неки други, бољи, нису добили шансу.
Оцић тврди и да се на гласање врши велики спољни утицај и као пример наводи случај социолога, професора Филозофског факултета Слободана Антонића.
- На седници у децембру он је добио подршку петоро од седморо чланова одељења, а у јануару је добио само два гласа и нема га међу кандидатима. Како је могуће да су ти људи тако брзо променили мишљење о кандидату - пита се Оцић.
ПРОЦЕДУРА
ОДЕЉЕЊА ће до краја маја послати предлоге кандидата, а у јуну се предлози прослеђују Председништву. Потом ће, у септембру, са тим резултатима бити упозната јавност, те ће три недеље трајати рок за достављање примедаба. Коначно, у октобру ће се сви чланови САНУ упознати са предлозима, а главни избори ће се одржати 4. новембра, на Изборној скупштини.
И на другим одељењима припрема се последњи круг гласања. На Одељењу уметности, које је настало преименовањем одељења ликовне и музичке уметности, претходни круг прошли су редитељ Дејан Мијач, сценограф Миодраг Табачки, вајар Мрђан Бајић, фотограф Бранимир Карановић и сликар Александар Ђурић. Њих је предложило одељење, а приликом следећег гласања, које је заказано за средину наредне седмице, одлучиваће се и о кандидатима које су предложиле институције са стране.
Како су "Новости" већ писале, на гласању Одељења за језик и књижевност, од 15 предложених кандидата за будуће дописне академике, довољан број гласова добила су само тројица: Михајло Пантић, Миодраг Лома и Миливоје Ненин.
Препоручујемо
НАУЧНА РАСПРАВА У СЕНЦИ ПРОТЕСТА: Дводневни скуп "Пројекат Јадар - шта је познато?"
07. 05. 2021. у 07:40
ПАНТИЋ, ЛОМА И НЕНИН ПРЕД САНУ: Резултати тајног гласања Одељења за језик и књижевност
28. 04. 2021. у 07:30
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)