Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УБИЈАНИ МЕТОДОМ МЕТАК У ПОТИЉАК: Србија је жртвовала пријатељство са Италијом, а Словенци су узвратили зверствима!

Проф. др Смиља Аврамов

22. 05. 2021. у 10:30

ВАРВАРИЗАМ према дечацима тек стасалим за војску је тешко објашњив утолико пре што је Србија пружила уточиште десетинама хиљада прогнаних Словенаца за време Другог светског рата.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - УБИЈАНИ МЕТОДОМ МЕТАК У ПОТИЉАК: Србија је жртвовала пријатељство са Италијом, а Словенци су узвратили зверствима!

Већи део јавног мњења у Србији био је сит нарцисоидног понашања словеначких политичара, сталних оптужби на рачун "српског хегемонизма", константних "идеолошко-политичких иновација", које је ултимативно наметала Словенија, а које је тешко плаћала Србија. Најавом сецесије од стране Љубљане велик део у Србији прихватио је то као олакшање. Други су то правдали принципијелним разлозима; ако је то воља словеначког народа, треба је поштовати. Србија је гајила нека чудна сентиментална осећања према Словенији. Пружила је уточиште десетинама хиљада прогнаних Словенаца за време Другог светског рата, иако је и сама била у изузетно тешкој ситуацији.

Словеначки регрути који су служили војни рок у Србији били су испраћени пријатељски, са храном за пут, када је њихова влада донела одлуку да их повуче. Обрнуто су поступили Словенци са српским регрутима који су тамо служили војни рок. Велики број поубијан је методом метка у потиљак, на својим стражарским местима, што је у Србији и међу целим српским народом изазвало колективан шок. Србија је жртвовала своје традиционално пријатељство са Италијом из времена "Ризорђимента", националног покрета за уједињење, за рачун Словеније. (Стотине Италијана, Граибалдинца, учествовало је у српско-турском, балканским и Великом рату на српској страни). А српски војници гинули су за словеначке националне интересе и присједињавање делова Италије Словенији.

БАЗИЧНА ПРЕМИСА теорије о грађанским ратовима јесте следећа: "што је у друштву виши степен друштвеног и материјалног остварења, то је мањи степен насиља". Варваризам паравојних снага и Територијалне одбране Словеније према регрутима из Србије, захтеви руководства Словеније да се бомбардује Београд, нуђење НАТО-у својих снага за борбу против ЈНА, све то говори супротно. Словеначки министар одбране Јанез Јанша позвао је НАТО да бомбардује поморским и ваздушним снагама Јутословенску армију. "Словенија је спремна да учествује у оружаним акцијама против Србије" истакао је словеначки политичар.

Варваризам Словенаца је тешко објашњив; утолико пре што су Словенци доживели по први пут националну афирмацију у Краљевини Југославији; по први пут су добијали свој Универзитет, Академију наука итд. Од 1945. имали су монопол на југословенском тржишту, уз јефтине сировине из неразвијених делова земље. Поједини индустријски објекти из Србије пресељени су у Словенију 1945. на основу "планске" расподеле и "петогодишњег плана".

Имали су могућност да изађу на исти начин из Југославије на који је то учинила Словачка, а определили су се за насиље. Пресудну улогу у томе имали су словеначки политичари, којима је био потребан квалификовани пораз "непријатеља", за улазак у Европу. То је од њих захтевао, пре свих Беч. Словенија је одувек имала ауторитативну елиту, 1918. на челу са Корошцем, 1945. са Кардељом, 1991. са Кучаном, која је са лакоћом управљала политичким и друштвеним променама...

* * * * * * * *

НАДБИСКУП ПАРТНЕР ДРЖАВИ: Политички програм католичке цркве је био самостална дежела

И КАТОЛИЧКА ЦРКВА у Словенији постепено је постајала партнер држави, посебно након доласка Алојзија Шуштара (1920-2007) на место новог љубљанског надбискупа. На ту функцију именован је 23. фебруара 1980. указом папе Јована Павла Другог.

Црква је од тада знатно променила начин понашања према властима, а надбискуп Шуштар је државним органима "на културан и ненаметљив начин, али јасно и одважно" саопштио које су основне тачке његовог политичког програма који је за крајњи циљ имао стварање независне словеначке државе. У следећим годинама расправљало се углавном о томе које од тих захтева и на који начин реализовати како "ствари" не би изазвале превише сукоба. Црква је постигла партнерство с државом, а дијалог са властима постављала је на прво место, чак и на штету веће подршке опозицији. Због тога су је неки интелектуалци из опозиције у другој половини осамдесетих година у више наврата критиковали.

* * * * * * * *

СРБИМА НУДЕ ОТРОВНЕ СЕНДВИЧЕ: Црна пропаганда љубљанског студентског радио-програма

НОВИНАРИ РАДИО ШТУДЕНТА из Љубљане анкетирали су своје суграђане. Тема: шта би понудили Србима и Црногорцима на евентуалном митингу у Љубљани. Један слушалац је саопштио да им је доста више тих Срба и Црногораца и да би им уместо сендвича дао крампове и лопате. Други је отишао још даље: "Ја бих им дао сендвиче, али за једнократну употребу." Какве? "Па отровне, наравно."

Трећи је био још "маштовитији" дао бих им воду и струју, али не знам под којим би напоном била струја. У кућу не бих примио ниједног Србина или Црногорца. А сендвич? Дао бих, али отрован. Демократски, цивилизовано, без сумње. И изнад свега - хумано! Тако блиско Европи и далеко од Балкана. На реакције, на овакав беспризоран однос љубљанског студентског радија, према Србима и Црногорцима, званичници су покушали да ублаже објашњењем да је је то била заправо хумористичка емисија.

Одавно су заборавили да се српски домаћини, који су за време Другог светског рата, примили у своје куће педесетак хиљада словеначких избеглица, нису шалили са њима, већ делили последњу кору хлеба. (Интервју, 17. 3. 1989)

* * * * * * * *

ЛИЦЕМЕРЈЕ МИЛАНА КУЧАНА: Момир Булатовић, само су
радили на растурању Југославије

ПРЕДСТАВНИЦИ СК СЛОВЕНИЈЕ и делом Хрватске причали су једно, а радили друго. Иза прича о демократији и реформама, криле су се њихове државотворне тежње, инспирисане разним митовима прошлости. Посебно памтим да је, у тим временима, господин Фрањо Туђман прва политичка и државна личност Републике Хрватске, иако је и сам био историчар, имао тридесет два савјетника из области историје, а ниједног из економије и економске политике.

Он и друге наше колеге, били су имуни на расправе које смо водили поводом све теже економске ситуације у земљи, док је још она била формално јединствена. Умјесто тога, они су само мислили и радили на стварању својих националних држава. Мене су чланови Предсједништва СКЈ из Словеније (Борис Мужинић и Милан Кучан) предлагали за искључење из СКЈ јер је организација СК Црне Горе званично на свом конгресу (мај 1989. године) затражила увођење вишепартијског система као најефикаснијег средства за демократски развој земље, што је било дубоко супротно Статуту СКЈ који су они бранили од мене.

Вјештим политичким маркетингом, ти исти комунистички кадрови, са много више партијског стажа од оног који имали од мене, касније су се приказали као вјечите демократе, за разлику од мене "задртог комунисте". Али, то је већ било у домену извршене подјеле на "добре и лоше момке у југословенској кризи..." Политичка нестабилност, све учесталији сукоби и свађе, неумитно су се преносили на свакодневни живот грђана у свим срединама. Питање - да ли ће бити рата, све је више лебдјело у ваздуху.

18. 05. 2021. у 18:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 44

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09