ХАНДКЕ СЕ ПОКЛОНИО ЖРТВАМА УСТАШКОГ МАСАКРА: Нобеловац и његова ћерка пред зидом са именима 6.000 свирепо убијених људи (ФОТО)

ДОГОДИО се за мене један незабораван, упечатљив дан, о коме ћу тек мислити, а о коме је за почетак само потребно понешто забележити: возили смо се бродом реком Дрином од Андрићграда све до места које се зове Стари Брод.

Фото: Н. Јанковић

На том месту и у околини, убијено је 6.000 невиних људи, а да се о томе, колико год звучало невероватно - скоро ништа не зна.

Овим речима нобеловац Петер Хандке, добитник Велике награде Иво Андрић, описује последњи дан свог боравка на истоку Републике Српске, код Емира Кустурице.

- На пролеће 1942. године, усташе су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, без изузетка - цивила. Део људи се намерно или ненамерно утопио у Дрини бежећи од злочинаца. Зверства су трајала од 22. марта 1942. године све до почетка маја исте године. Ти убијени људи су Срби из збегова, несрећници из Сарајева, Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова... - свом госту приповеда дуго скривану историју овог дела Подриња, током пловидбе, Емир Кустурица.

Тек 2008. године подигнуто је обележје у знак сећања на масакр. Маја 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре, а 2019. је овде освештан је дирљиви, јединствени спомен - музеј за који је пројекат урадио архитекта Новица Мотика из Зворника.

Хандке, његова кћерка Софи, у друштву академика Матије Бећковића и осталих гостију Андрићграда, стаја ли су читав час немо пред зидом на коме су исписан имена 6.000 људи, пред скулптурама жена, деце и мученика који из Дрине вапе да макар из заборава буду спасени.

Foto: Фото: Н. Јанковић

POGLEDAJ GALERIJU

Догодило се тако да је после прославе и истинске радости поводом уручења Велике награде Иво Андрић, освануо дан дубоког пијетета за припаднике једног духом великог народа, како је Хандке записао, осуђеног на неправду, на сталне притиске и зашто не рећи, на једну врсту наметнутог материјалног сиромаштва.

Како је Нобелова награда Хандкеу у Стокхолму додељена за целокупно стваралаштво, а оно од његових раних дела попут „Стршљена“ или „Понављања“, све до “Правде за Србију“ и „Моравске ноћи“ садржи једну константу – бављење „овим просторима“ питали смо великог писца, да ли му је највеће признање додељено и за литерарно вредно, драгоцено и неоспорно „србовање“?

- Ја никада нисам желео да Југославија а затим и Србија постану моје теме. Али моја мајка је Словенка, одатле је почело. Ја сам за Србију желео само – могућност додатног промишљања. А то као да је било забрањено. Ни један други народ нема толико туге и оптимизма у себи, истовремено. Србија је најверније огледало света – каже Хандке – А Нобелова награда ми је додељена без искључивања било чега из мог стваралаштва. Додељена је једном независном вољом која је вредновала све, од тема, преко стила, форме, ритма и слика, срца прозног писања.

Можда сам са те две награде, Нобеловом и Андрићевом, на известан начин ујединио два чинило се опречна света, не знам то, наставља писац.

Foto: Фото: Н. Јанковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Можда је моје бављење овим делом света и ужасом који се догодио, било препрека да добијем Нобелову награду. Нисам ја тим „њима“ на западу гурао прст у око, јер они нису имали очи! Али добио сам Нобелову награду, то је прошло, зар не. Доделили су ми је људи отвореног ума, Швеђани чистог срца и ума и ја сам захвалан. Никада мене нису нападали људи какве сам сада описао, већ неки новинари. Али за мене је сада важно што сам у Андрићграду нашао место душе – нагласио је Хандке.

После прославе Андрићеве награде и тог дана непомућене радости и захвалности исказане великом писцу, дакле, уследио је онај епски део, онај Самарканд и она Нимансија, којима Хандке величанствено отвара „Моравску ноћ“. Уследила је ово крстарење ка Старом Броду. Ту се Хандке, као и толико пута до сада, окренуо жртвама – да не остану утопљене, после ужасне смрти утопљене у вечну тишину. И то је гест, још један, најискренијег пријатеља, још један сигуран пут до истине.

Док се испрекидани разговор са Хандкеом завршава а брод стиже назад на обалу Андрићграда носећи ту несаломиву жељу и удружене стваралачке снаге великог писца, Емира Кустурице, Матије Бећковића и многих других на палуби, осећање да је опипљиво, да је правда на крају овог путовања достижна. Деценијама уназад, тако није изгледало.

- Хвала ти брате, хвала ти брате, хвала ти брате – чуле су се на крају речи Емира Кустурице, исте оне којима је Хандкеа дан раније дочекао у Андрићграду.

Препоручујемо

Фудбал

1 5

ОД ДАНАС САМ „ПАРТИЗАНОВАЦ“: Петер Хандке добио црно - бели дрес од Милорада Вучелића

08. 05. 2021. у 23:54

Друштво

0 12

ЦРНЕ ЈАМЕ УМЕСТО ОЧИЈУ: Сведочанство новинара који је први крочио у Јасеновачки логор - Док мртви плове Савом, живи чекају да отплове...

25. 04. 2021. у 12:00

Политика

13 10

Неwсмаx Адриа СРАМНО О ВЕЛИКОМ НОБЕЛОВЦУ: "Сјајан писац проблематичних политичких ставова" (ВИДЕО)

08. 05. 2021. у 21:30

Култура

2 5

МОЈ ПУТ ЈЕ И ОВА БОРБА ЗА ПРАВДУ, ЗА СРБИЈУ: Нобеловцу Петеру Хандкеу у Андрићграду свечано додељена "Велика награда Иво Аандрић"(ФОТО)

08. 05. 2021. у 17:52

Република Српска

5 25

"ХВАЛА ТИ БРАТЕ!" Кустурица у Андрићграду уручио Петеру Хандкеу „Велику награду Иво Андрић“ (ФОТО)

07. 05. 2021. у 18:04

Република Српска

1 10

СРЕЋАН САМ ШТО САМ ОВДЕ: Хандке - "Дошао сам у Српску упркос јаким ветровима који су били против тога"

07. 05. 2021. у 15:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације