ЧЕЛИЧНА ДАМА НЕ ЗНА ЗА УМОР: Јелена Законовић (36) је директор железаре у Сремској Митровици, доктор економских наука и мајка двојице синова

ДА сте је срели у Кнез Михаиловој улици, у центру Београда, помислили бисте да ради у канцеларији неке модне агенције. Лице као са насловнице популарних часописа. Јелена Законовић (36) не корача манекенским пистама, већ призводним халама топионице и ваљаонице железаре у Сремској Митровици. Она је генерални директор фирме са око 600 запослених, махом мушкараца.

Фото Ж. Кнежевић

Али, није само први човек у "мушкој" фирми. Она је и доктор економских наука и мајка двојице синова, од пет и 12 година.

- Припремам монографију о истраживању и коришћењу минералних сировина у Србији - каже нам кроз прелеп осмех, док ходамо између котурова челика у мини - железари "Металфер стил мил". - Рударство је моја велика љубав, на томе се и заснивала моја докторска дисертација.

На њеном лицу нема умора. А, свако јутро устаје у цик зоре. Седа у ауто и из Београда, кроз војвођанску равницу језди ка производним халама. Јелена је за воланом. Нема возача. Тих сат и нешто, слуша музику, опушта се и припрема за стресан и напоран дан. У глави пребира шта све треба да се уради. Од њеног ангажовања многе породице зависе. Ниједног тренутка то не заборавља.

- Тренутно похађам курс лидерства на Харвардској бизнис школи - прича нам Јелена. - Усавршавам се готово сваког дана, јер тако мора. У железари се ради у три смене, седам дана у недељи. Трудим се да готово све обиђем, попричам са људима, видим где се појавио проблем.

Фото Ж. Кнежевић

Ова сремска железара једина је овакве врсте на Балкану. Њихови производи су направљени искључиво од секундарних сировина. Од отпада су сачињене, за грађевинце вредни артикли, који се једини производе у Србији.

- Једина смо домаћа производња са три производа, без чега нема грађевине, високе и ниске градње, мостова, тунела - с поносом набраја ова млада жена. - Реч је о челичним гредицама које се ваљају у три производа - ребрастом бетонском челику у шипкама, ребратстом бетонском челику у котуру и топло ваљана челична жица.

За лаике ове речи имају мало значење. Ипак, за људе у грађевинарству производи ове железаре су основа за рад. Свесна је тога наша саговорница. Зато проблема не сме да буде. Све што направе, за дан се прода домаћим фирмама. Не сме да буде застоја. Јер, у овом тренутку Србија је велико градилиште!

- Када сам постала генерални директор мало је рећи да су многи били шокирани - препричава нам Јелена своје прве дане директоровања. - Ја се пак нисам уплашила. Широм отворених руку сам прихватила овај изазов и решила да се ухватим у коштац са њим. Запослени су ме после првобитног шока и неповерења дивно прихватили, учила сам сваког дана, као и сада и страхови су нестали, а у њима је расло поверење.

Фото Ж. Кнежевић

Производња је жива ствар, проблеми су често дешавају и зато Јелени Законовић телефон не престаје да звони. Истог часа одлази у неку од хала. Било какав застој може да доведе до кашњења у испоруци производа. То се решава експресно.

Када је, после девет година рада у железари, добила понуду да буде генерални директор, није много знала чак ни о називима појединих алата, процесима... На договорима и састанцима често није знала о чему говоре, терминологија јој је била непозната.

- Сваки час сам утрчавала у хале и питала раднике о чему се прича, кад помињу спојнице, ролнице, кутије... - прича нам кроз сомех. - Тражила сам да видим, да могу то све визуелно да себи приближим и разумем. Сада знам сваки ћошак и топионице и ваљаонице.

Када прича о бројкама сва се зарумени од узбуђења. Прича нам колико су челичног отпада сакупили, колико су истопили и направили нове производе. Ова фирма је крајем прошле године добила и вредно признање "Чуваркућа".

- Обожавам свој посао. И свој живот. И могу слободно да кажем и да сам срећна - говори нам на крају ова поносна и прелепа дама док нас испраћа са капије железаре, са шлемом у руци.

Фото Ж. Кнежевић

ДЕЦА И КЊИГЕ

НАЈВИШЕ слободног времена Јелена Законовић проводи са својом децом. Кад их успава, углавном планира следећи дан у железари, али стигне и да прочита по неку књигу.

- Дешава ми се да читам и по два штива у исто време - каже нам кроз смех. - Ево сад завршавам један роман, али приводим крају и читање о почетку клерикализма. Све ме интересује. У мојим се рукама често нађе и стручна литература о рудама и минералима.

МОДА И БИСОКОП

У ПОСЛЕДЊЕ време у биоскопу, који обожава, углавном гледа дечје филмове. Позориште, као и мода, њене су велике љубави, за које често нема времена. Ипак, стигне да испрати и премијере, којих додуше сада због ситуације са короном и нема, а са модних портала "краде" савете о одевању и нези.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације