ВЛАДИКА ХЕРУВИМ ЗА "НОВОСТИ": Васкрсење Христово је празник над празницима, суштина и смисао наших живота

- КАО што сам раније напоменуо, увек имајмо на уму да нас различитост мишљења и само мишљење у контексту бављења ширим друштвеним делатностима не треба раздвајати, да нас то не удаљава једне од других, већ да нас и та различитост треба сједињавати да будемо ближи једни другима и да будемо народ наших предака који су сведочили овде на овим просторима ту тајну јединства која се искључиво крунише у тајни Васкрсења Христовога – истакао је у свом Васкршњем интервјуу Епископ осјечкопољски и барањски Херувим.

Фото: Новости

Преосвећени Владико, пред нама је Васкрс 2021. године, налазимо се у једном смутном времену и смисао Васкрса потребан нам је да се наново открива и ове године и стално. Можете ли нам рећи кроз шта све треба да се прожима смисао Васкрса у нашим животима, у раду, у породици и нашој заједници уопште?

- Васкрсење Христово је Празник над празницима и догађај Цркве у целини. Васкрс је суштина живота свакога хришћанина, смисао нашега живота. Оно што човека оплемењује и што му даје димензију вечности је управо саткано у празнику Васркса, који је Празник над празницима. Страсна, Велика, односно Страдална недеља у којој се управо налазимо на најбољи начин нас припрема за велику Тајну Васкрсења Христовог. Овде се на највидљивији начин открива Тајна љубави Божије према целокупној творевини која се пројављује у чињеници, да упркос палости и огреховљености који су саставни део наше људске природе, Господ омогућава успостављање и обнављање заједнице човека са својим Творцем. На то нас упућују и речи које је сам Христос изговорио у Капернауму: Ја сам Хлеб живота који сиђе са Неба, ако ко једе од овога хлеба живеће вечно; и хлеб који ћу ја дати Тело је Моје, које ћу дати за живот света… Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тела Сина Човечијег и не пијете Крви Његове, немате живота у себи. Ко једе моје Тело и пије моју Крв у мени пребива и ја у њему. (Јн 6, 51,53,56)

- Христово Васкрсење из мртвих потврђује ове речи, а самим тим и поставља темеље и пуноћу наше вере.

- На Светој Литургији ми сусрећемо у једноме делу у канону Евхаристије све оно што се нас ради збило, Крста, Гроба, Тридневнога Васкрсења, Узласка на Небеса и седања са десне стране. То је иконизација Царства Небескога и пуноћа суштине живота у Литургији. У Светој Тајни Литургије се најјаче осећа Христова крстоваскрсна Жртва за целокупно човечанство и творевину, јер у литургијској стварности не постоји највећи непријатељ људског рода (смрт), јер га је Христос поразио својим васкрсењем. Управо из тог разлога свака Литургија и свако богослужење нас упућују на ту димензију Васкрсења Христовог, односно на реалност живота у Цркви где смрт више не господари над нама који смо у заједници са Њим. Из тог разлога свако од нас без роптања треба да носи свој крст, да се сећамо Христових страдања ради нас људи и ради нашега спасења, а да свакако осетимо и пуноћу победе над смрћу која нас је ослободила окова греха и омогућила поновну заједницу са самим Творцем. 

Фото: Новости

Преосвећени Владико, на Васкрс се причешћујемо сви који у Бога верујемо и ту изражавамо своје јединство у Христу, јединство у љубави, у заједници. Шта нам то све носи собом, тај начин размишљања и живљења? 

Празник Васкрса је искључиво везан за тајну Евхаристије, која је суштина живота и испуњење целокупне Христоваскрсле тајне. У Евхаристији је сажета пуноћа и испуњење једног народнога етоса који искључиво мора бити везан за јединство, за продуховљеност, да једни другима будемо браћа и да без обзира на различитост мишљења, на различитост ставова, на различитост деловања у једном ширем друштвеноме контексту никад не смемо заборавити своје извориште и своју пуноћу. Сваки човек се у потпуности једино може остварити у заједници са Богом, а то може достићи уподобљавајући се самоме Христу који се највидљивије јавља у Цркви која је тајна нашега спасења.  Из те тајне проистиче саборност једног народа, проистиче јединство, проистиче духовност која је искључиво Христоваскрсла, која се искључиво испуњава у тајни празника Васкрсења Христовога, а Богу хвала и Бог нас увек удостојава да можемо да осетимо ту пуноћу и тај смисао живота управо кроз Цркву Божију, управо да осетимо пуноћу јединства, да осетимо пуноћу Сабрања. Посебно нама на овим просторима на којима се налазимо, који су мученички простори, али простори кроз које је посејано семе Васкрсења јер свака стопе ове земље јесте омеђена мучеништвом из које просијава светлост Васкрсења Христовога. О томе нам сведоче наше цркве, храмови које су наши људи подизали у Славу Божију, а за спасење својих душа. Највећи сведок наше вековне молитвене традиције на овим просторима представља икона Пресвете Богородице са Христом у Копривни, која датира из далеког 13. века, односно другим речима из времена Светога Саве. И тада је наш народ осећао Васкрслога Христа и то нас позива на чврстину јединства једни према другима, да будемо једни према другима браћа, да носимо крст Христов јер је то оно што је наш залог за вечни живот. И сматрам да наши људи на овим просторима у тајни празника Васкрсења Христовога треба да имају и осете благодат јединства, благодат саборности и благодат преображења управо у тим истинама. Да будемо Христоваскрсан народ, народ Светога Саве који је утемељио светосавску етику која је везана искључиво и једино у тајни управо празника Васкрсења Христовога – то је жртвена љубав једних према другима. Један од битних сегмената живота нас овде на овим просторима је управо наша породица. Породица која нас је увек утврђивала у вери. У многим разговорима које сам водио у протекломе периоду увек сам говорио да су мајке, како их овде наш народ назива, биле те које су децу узимале за руку и водиле их у Цркву. Васпитавале су ту децу у вери Христовој. Данас се нажалост осећа тај велики јаз између породице и Цркве иако породица треба да буде темељ живота нашега народа на овим просторима и управо испуњење заједнице, црквене заједнице, литургијске заједнице. Не требамо бити лени да осетимо тајну Васкрсења Христовога која нам се увек даје на Светој Литургији. Не требамо бити лени да дођемо на Свету Божанску Литургију, да осетимо ту пуноћу благодати Божије и да на тај начин се вратимо управо у она времена када су баке/мајке водиле децу. Сада мајке требају да узму своју децу и да их поведу у Цркву Божију да би се сви објединили у заједници, у благодати Духа Светога јер нас на то Црква позива. У Цркви можемо да осетимо праве вредности живота, праве вредности које негују и друштвене токове, праве вредности које су утемељиле целокупну европску цивилизацију. Хришћанство је дало ноту европској цивилизацији, па исто тако и ми данас морамо бити сведоци да сведочимо то и да својим примером будемо сведоци тајне Васкрсења Христовога. 

Коју бисте поруку послали српском живљу, као један од петорице архипастира на територији Републике Хрватске? Коју бисте поруку послали својим епархиотима, али и свим људима добре воље који ће имати прилику да прочитају овај ове ваше речи?

Порука празника је искључиво везана за тајну живота, јер кроз Васкрсење Христово нам се отварају врата вечнога живота, отвара нам се пуноћа живота у тајни Христовој, а која је искључиво литургијскога карактера. Моја порука нашим верницима на овим просторима јесте да будемо преображени литургијски народ у тајни Васкрсења Христовога јер једино светлост Васкрсења Христовога може нам отворити срце које је окорело за љубав према другоме. Светлост која може разбити ту таму душевнога мрака у којем се налазимо и околности у којима смо заробљени као народ, али никако ни у ком случају да не губимо наду јер Христос је наша нада. Тајна Васкрсења Христовога је наша тајна живота и наша тајна у којој ми као људи видимо да постоји један други преображени смисао живота, да све оно што радимо и творимо је управо омеђено преображењем без обзира на палост, огреховљеност и све оно што је део људске природе, Бог нам кроз овај празник и кроз ову победу живота над смрћу отвара своје двери, своја врата Небескога Царства. Господ чини да се то Царство испуни и иконизује управо овде на земљи, а то можемо да окусимо на Светој Божанској Литургији сваке недеље и свакога празника када смо сабрани једни са другима у љубави Божијој, у благодати Божијој која нас увек позива и она нас увек и сабире. И оно што на крају могу рећи и поздравити све наше људе уз најлепши поздрав овога празника Христос Васкрсе  – Ваистину Васкрсе.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОРУКА ЕПИСКОПА ИРИНЕЈА: У историји нема коначних решења, не смемо губити стрпљење

01. 05. 2021. у 15:00

Друштво

3 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАШТО ЈАСЕНОВАЦ НИКАД НИЈЕ ОСЛОБАЂАН? Најчешће питање посетилаца је било због чета партизани нису напали логор

01. 05. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Верујем у заједнички живот Срба и Албанаца на КиМ

01. 05. 2021. у 13:28

Друштво

10 0

ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ЧЕСТИТАО ПРАЗНИК: Дух Васкрса непрекидна је инспирација да радимо на добру и развоју Републике Србије

01. 05. 2021. у 08:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације