НАШЛИ ПЕЋ СТАРУ 3.000 ГОДИНА! На траси Моравског коридора археолози истражују локалитет Конопљара недалеко од Крушевца (ФОТО)

ГРУПА археолога из Археолошког института у Београду и Народног музеја у Крушевцу пронашла је праисторијску пећ, стару око 3.000 година, на локалитету Конопљара недалеко од града на Расини. Управо ту ће за неколико месеци проћи трака будућег Моравског коридора, а заштитна истраживања стручњаци раде да би детаљно документовали све налазе на јужној периферији некадашњег насеља где се живело од доба старчевачке културе (пре 8.000 година), па све до почетка 13. века.

Фото С. Бабовић

Да археолози вредно раде испред путарских машина, уверили смо се на лицу места, у Конопљари. Неколико километара од насеља Читлук, на локалитету који је темељно истраживан од 1994. до 1996, сада се увелико гради најмодернији дигитални ауто-пут у Србији. Ово налазиште откривено је док је грађена обилазница око Крушевца, а и сада је највећим делом прекривена "транзитом". Заштитним истраживањима претходила су геофизичка снимања око 3.000 квадрата, а археолози сада иду трагом георадарских и геомагнетских основа, испитујући све "аномалије" које су се показале на снимцима.

- У односу на оно што су колеге истраживале деведесетих, ми испитујемо јужну периферију насеља, које је вишеслојно и врло интересантно - каже за "Новости" археолог Иван Бугарски, руководилац заштитних истраживања. - Главна географска одлика насеља је да је подигнуто на почетку једне више терасе Западне Мораве, на безбедној коти од плављења и управо на том простору данас наилазимо на обрадиво земљиште крушевачког насеља Читлук. Наши резултати су у доброј мери усаглашени са онима које су имале колеге деведесетих: "хвата" се хоризонт ране неолитске старчевачке културе који није снажније заступљен у овом делу локалитета, изнад тога је доминантан културни слој са прелаза бронзаног у гвоздено доба, са много отпадних укопаних јама, станишта, ватришта...

Пећ се је засад најрепрезентативнији налаз. Од печене је земље, отвореног типа, а вероватно је била покривена плетером или прућем. Из ког периода потиче, знаће се после анализа, али на основу старости околине може се претпоставити да је стара око 3.000 година. Изузетно заначајн пројекат финансирају "Коридори Србије", и не подразумева само комплетирање документације о ископавањима.

- Захваљујући данашњим технолошким могућностима, реконструисаћемо план целог насеља - каже Бугарски. - Успећемо да добијемо и 3-Д моделе терена, са укљученим налазима колега из половине деведесетих година минулог века, и тако реконструисати хоризонте налазишта.

Foto: Фото С. Бабовић

POGLEDAJ GALERIJU

- Читава археолошка "прича" завршавала се са средњим веком, тачније са 11. и 12. веком - каже Бугар. - Пронађено је и средњовековно гробље, за које је утврђено да потиче с краја 12. и почетка 13. века. Стручњаци су том приликом пронашли и 126 покојника.

ЗЛАТНА ОГРЛИЦА ИЗ РИМСКОГ ДОБА

ЗДЕЛЕ, лонци, шоље, пекари из млађег каменог доба, римски новчићи из 3. и 4. века, као и златна огрлица из римског периода, део су проналазака археолога на Конопљари током деведесетих година. Нађен је и накит, тачније фибуле - копче за одећу из 3. и 4. века, а ове године, откривене су две игле ,из бронзаног и римског периода. Археолози, који су на терену од првих дана марта, и ускоро завршавају истраживања, наилазе и на непокретне целине, трагове објеката...

КОРИДОР

МОРАВСКИ коридор ће бити дуг 112 километара, са три деонице Појате - Крушевац (27,83 км), Крушевац - Адрани (53,88 км) и Адрани - Прељина (30,66 км). Очекује се да археолози и до краја изградње наставе истраживање раније снимљених деоница будућег ауто-пута. Тренутно се обављају грађевински радови на будућим мостовима, регулацији реке, измештању неких инсталација које су у функцији изградње коридора. На четвртом километру од Ћићевца подиже се велико постројење за производњу свих елемената за изградњу мостова и надвожњака, као и на неколико позајмишта и депонија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације