ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАШТО ЈАСЕНОВАЦ НИКАД НИЈЕ ОСЛОБАЂАН? Најчешће питање посетилаца је било због чета партизани нису напали логор

ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА равнодушност највишег хрватског, српског и југословенског руководства према јасеновачком стратишту оставила је за собом несагледиве последице, пошто све истине које се прећуте у временима која долазе постају отрови. И тај отров, на нашу несрећу, данас је једна од вододелница између српског и хрватског народа, која погубно делује на екстремисте и политичаре, било да умањују или повећавају број српских жртава у НДХ, или пак доказују како је у Јасеновцу заправо био радни логор.

Архива

Јосип Броза Тита је 31. марта 1942. послао Оперативном штабу за Босанску Крајину директиву и у постскриптуму поруку: "Испитајте могућност евентуалног напада на концентрацијски логор у Јасеновцу, где је било око 10.000 наших затвореника, а сада је остало свега још око 1.500 живих другова. Све остало су поубијали усташки бандити. Тај напад требало би организовати заједно са штабом из Хрватске, али тако да сигурно успије."

Шест месеци доцније, октобра 1942, двојица водећих крајишких команданата, Бошко Шиљеговић и Јосип Мажар Шоша, предложили су славонским бригадама да заједно нападну Јасеновац и Стару Градишку, али су Славонци тај предлог одбили, пошто таква акција, у том тренутку, није могућа и да њено разматрање треба оставити за касније.

СПОМЕН-ПОДРУЧЈЕ Јасеновац од 1966. до 1990. године посетило је неколико милиона људи. Најчешће су кустосима постављали питање да ли су партизани покушали напад на логор како би ослободили логораше. Добијали су одговор да се настојало пронаћи решење, да се и друг Тито стално интересовао за стање у јасеновачком логору, да су неприступачан терен (пруга Загреб-Београд), реке Сава, Уна, Велики Струг и неколико врло важних и јаких непријатељских упоришта у близини (Новска, Окучани, Банова Јаруга и друга), готово онемогућавали сваку већу акцију.

Тито је 4. априла 1942. јавио Москви да се најстрашнији концентрациони логор у Хрватској налази у Јасеновцу: "Џелат Павелић је у овај концентрациони логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске", не помињући да је у Јасеновцу заточено највише Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Крајем 1942. послао је другу, последњу депешу, у којој је поменут логор смрти у Јасеновцу. Податак је утолико важнији ако се зна да је Москва већину Титових депеша објављивала преко совјетске радио-станице Слободна Југославија, једне од најјачих у Европи, а многе је својим разгранатим обавештајним каналима ширила по свету. У депеши је речено да усташки садизам иде тако далеко да су у Јасеновцу изградили ломачу и на њој спалили живе људе, а описани су и неки од најјезивијих усташких злочина. И у овој депеши није речено да Срби чине највећи број јасеновачких страдалника.

ОД СЕПТЕМБРА 1942, ако не и раније, Тито и његови најближи сарадници практично су знали шта се дешава у Јасеновцу. О томе су их обавестили секретар Комунистичке партије Хрватске Андрија Хебранг и његов сарадник Младен Ивековић, које су усташе септембра 1942, са тридесетак других логораша, пустиле из Јасеновца у замену за ослобађање двојице усташких функционера. Када је 1948. откривена сарадња Хебранга са усташама, почела је да провејава теза да је он, у ствари, био човек који је кочио било који план за ослобођење логора смрти.

Архива

Да бисмо се приближили одговору на питања зашто Јасеновац није ослобођен, подсетимо да су у време ране фазе југословенског комунизма, српски револуционари били дубоко оптерећени комплексом "хегемонистичке нације", стално потхрањиваним од вођа револуције школованих у Коминтерни. Однос Срба према том проблему најбоље илуструје неколико сцена са заседања Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС), које је одржано од 9. до 12. новембра 1944. године у Београду. Тадашњи чачански студент Добривоје Видић, који ће доцније догурати и до места председника Србије, опростио је усташама геноцид над Србима из Хрватске, Босне и Херцеговине и источног Срема изговарајући следеће речи:

"Шест стотина педесет хиљада стрељаних Срба у БиХ, то је дуг који је српски народ платио за злочиначку политику београдских властодржаца!"

Као гост из Хрватске, Андрија Хебранг је рекао: "Спријечили смо усташке планове о покољу Срба!", што је пропраћено вишеминутним громогласним аплаузом.

Поменути комплекс деловаће и касније, пошто су српски комунисти, слепи и глуви на стварност, наставили су да окајавају "грехе Срба из времена тамнице народа". Историчари су неговали поглед на прошлост у сличном духу, те је тек средином осамдесетих отворено и питање зашто није покушано ослобађање Јасеновца.

ГЕНЕРАЛ-ПУКОВНИК Вељко Ковачевић је тврдио да је то било "апсолутно неизводиво". Генерал-пуковник Јефто Шашић, тада у пензији, рекао је: "И Тито је од нас тражио да заједно са Крајишницима испитамо могућност напада на Јасеновац. Али, Титова наредба је јасна: евентуални напад треба тако организовати да сигурно успе, то јест, и да логор ликвидирамо и да таоце изведемо на слободну територију. А како су ствари стајале, не само да не бисмо успели да ослободимо хиљаде измучених и гладних људи, него бисмо уништили и своју живу силу. Била би то крајње ризична акција, која би се могла успешно окончати само у неком каубојском филму."

Генерал-пуковник Павле Јакшић, један од најистакнутијих руководилаца НОВ и ПОЈ, изнео је супротан став у својим мемоарима, "Над успоменама": "Мислим да ова операција - диверзантска или права војна - као напад на релативно мале снаге обезбеђења, за нашу тадашњу војску била права шанса. Она, са становишта изоловања и оперативног обезбеђења од Загреба, Сиска и Брода - што је представљало главни проблем - не би била много тежа од славонско-банијске операције 'Велики транспорт', у којој смо преко главне евробалканске магистрале и реке Сане пребацивали хиљаде запрежних кола натоварених славонским житом намењеним гладним борцима Лике и Горског котара."

Павле Јакшић даље наводи да је, као начелник Главног штаба Хрватске, у то време имао аутентичне информације, "да су напад на Јасеновац били планирали средином 1942. Крајишници Маџар-Шоша, М. Пекић и браћа Шиљеговић, а средином 1943. славонски војнополитички руководиоци - Драпшин, Демоња, Маринковић, Станивуковић... Те акције је ауторитативно спречио тадашњи политички комесар Главног штаба Хрватске Владимир Бакарић, док су готово сви планери овог, више политичког него војног потхвата, током времена завршили живот на мистериозан начин, или доживели необичне политичке и моралне ломове."

ПАВЛЕ ЈАКШИЋ констатује у мемоарима: "Андрија Хебранг као најодговорнији човек у партизанској Хрватској, који је лично видео (ако је видео?!) страхоте логора у Градишки и Јасеновцу, никада није за мог начелниковања ни начелно постављао Главном штабу Хрватске питање могућности ликвидације тих логора.

Архива

У дубокој сенци пребацивања одговорности за судбину Јасеновца, између крајишких, славонских партизана и Главног штаба за Хрватску, остали су босански четници. Они, нажалост, нису били у жижи интересовања истраживача. Отварана је, додуше спорадично, и та тема, поготово што их је на том простору било у поприличном броју, тако да се поставља питање зашто четници, као национални покрет, ништа нису предузимали не би ли спасли своје сународнике из логора. У рејону коме су припадали логори Градишка и Јасеновац, дејствовао је Средњобосански корпус. Ова јединица покривала је територију од реке Босне до Козаре на западу, на северу до Саве, а на југу до области Зенице, где се налазио Зенички корпус. Током 1944. године корпус је преименован у Први средњобосански, јер је формиран и Други средњобосански. Заједно са Босанско-крајишким корпусом, они су припадали Команди Западне Босне, на челу са пуковником Славољубом Врањешевићем. У току 1943. и 1944, Команда Западне Босне имала је између осам и десет хиљада људи под оружјем. Овим формацијама свакако би требало додати и четнички одред који је деловао на простору Мањаче под командом војводе Уроша Дреновића."

У ЗБОРНИКУ ЧЕТНИЧКИХ докумената и размени депеша Команде Западне Босне са Равногорским штабом Драже Михаиловића, нема ниједне потврде да су припадници Југословенске војске у отаџбини планирали било какав напад на највеће стратиште Срба, Јевреја и Рома у НДХ. Према неким сведочењима, у време четничке офанзиве на Источну Босну, када су заузели Зворник, Рудо, Вишеград и Рогатицу, дивизија "Петар Кочић", из састава Босанско-крајишког корпуса, под командом Митра Тривунџића, кренула је да ослободи Јасеновац. Када су стигли на десетак километара од логора, стигла је наредба да се повуку. За ову тврдњу, осим усменог сведочења Васа Марића из Доње Пецке (општина Мркоњић), који је учествовао у походу, нема изворних потврда у архивској грађи.

Др Смиља Аврамов, професор београдског Правног факултета у пензији, у књизи "Геноцид у Југославији и међународно право", питање ослобођења Јасеновца видела је у контексту совјетско-британских односа:

"Југославија је упала у међуигру совјетске и британске политике, у којој није било места за људске проблеме ужих заједница. И СССР и Велика Британија захтевали су од својих савезника чврстину и борбеност по сваку цену, усмерену у остварења дугорочних глобалних циљева. У врху КПЈ превладала је утилитарна калкулација: борци вреде више од масе у логорима, па отуда није изведен ни један једини напад па логоре."

Препоручујемо

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МОРБИДНИ ПЛАН ЗА УНИШТЕЊЕ СРБА: Пројекат Павелића скован у Сијени уз помоћ суфлера из Ватикана и Мусолинијевог штаба

27. 04. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИСТИНА ОБМОТАНА ФАЛСИФИКАТИМА: Завера ћутања о геноциду над Србима у Другом светском рату

27. 04. 2021. у 10:38

Друштво

0 12

ЦРНЕ ЈАМЕ УМЕСТО ОЧИЈУ: Сведочанство новинара који је први крочио у Јасеновачки логор - Док мртви плове Савом, живи чекају да отплове...

25. 04. 2021. у 12:00

Колумне

0 2

ИСТОРИЈА ДЕМАНТУЈЕ МИЛАНОВИЋА: Обични, мирни и поштени грађани завршили су у Јасеновцу јер су били - Срби

26. 04. 2021. у 11:11

Друштво

2 17

УСТАШЕ СУ У КРВ СВЕ ОБУКЛЕ: "Новости” откривају деценијама затурено сведочанство књижевника Ћамила Сијарића о ужасима Јасеновца

24. 04. 2021. у 10:13

Друштво

0 6

ЕКСКЛУЗИВНО! ЈАСЕНОВАЦ - ИСТИНА, МАНИПУЛАЦИЈЕ И ЛАЖИ: Сутра у штампаном броју "Вечерњих новости"

25. 04. 2021. у 19:46 >> 19:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације