ИМАМО ТЕМЕЉ ЗА ЗАШТИТУ ЋИРИЛИЦЕ: Лингвисти на располагању ако буде нове радне групе за писање другог закона о језику и писму

ПОТРЕБНО је што пре донети закон о службеној употреби језика и писма. Мислим да тако и државни органи читају изјаве које су неколико пута дошле с највише адресе у држави, а не знам како се нису досад снашли у томе. Важно је рећи да предлог закона који је урађен треба да буде основа на којој ће се наставити даљи рад. Не верујем да држава може себи дозволити луксуз да баци у воду један добро припремљен предлог, па да почиње посао изнова. Озбиљна држава није пачија школа.

Фото А. Станковић

Ово је, за "Новости", рекао проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, на молбу да прокоментарише предлог министарке културе Маје Гојковић да Влада треба да оснује радну групу и да види на који начин да се, у складу са законом, заштити ћирилица као национално писмо. Министарка је рекла и да доношење таквог закона није ствар само једног министарства.

Ово је, уједно и прва министаркина реакција, након што је Секретаријат за законодавство Владе Србије одбацио ранији предлог закона о заштити ћирилице, који је годинама чекао усвајање уз образложење да он превазилази оквире службене употребе језика и писма и да задире у регулисање њихове јавне употребе, што је изван надлежности Секретаријата. Законски предлог који је одбачен урадила је, такође, радна група коју су чинили истакнути лингвисти и представници Министарства културе. Посао те радне групе није прихваћен, а сада се предлаже формирање нове.

Срето Танасић истиче да је Организационо-административни део у надлежности државе, а о евентуалном учешћу стручњака у новом подухвату писања законског предлога Танасић каже да је дужност струке да држави увек буде на располагању.

- Одбор за стандардизацију српског језика није тело које једном хоће, а други пут неће да ради свој посао - напомиње наш саговорник. - Одбор је највише, најкомпетентније и најрепрезентативније стручно тело, друго не постоји, кад је посреди српски језик. Одбор по својој дефиницији, а не по доброј вољи, учествује у пословима који се тичу статуса српског језика и писма, да планира и реализује језичку политику, у сарадњи државе и струке.

Овај лингвиста истиче да се у организованим и национално одговорним државама, а тако каже и наука - социолингвистика, језичка политика планира и спроводи у хармоничној сарадњи струке и државе.

- Данас се ни купус у Футогу не може успешно узгајати без сарадње са струком, камоли решавати најзначајније идентитетско питање у држави - каже Танасић.

ТЕШКО ПОПРАВЉИВА ШТЕТА

НЕДАВНА одлука Секретаријата за законодавство да одбаци предлог закона, изнела је болну истину како изгледа кад се језичка струка заобилази, напомиње Танасић и додаје:

- И раније смо указивали на случајеве кад је држава чинила тешко поправљиве штете, доносећи неке одлуке о српском језику без сарадње са језичком струком или упркос њеном мишљењу. На такве грешке надовезују се нови проблеми.

Препоручујемо

Култура

10 7

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ Водећи српски лингвисти питају: За шта се залаже Маја Гојковић?

13. 04. 2021. у 08:20

Култура

5 3

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе

16. 03. 2021. у 11:23

Колумне

3 5

СКРАЈНУТА ЋИРИЛИЦА: Нема оправдања што још нису усвојене измене Закона о службеној употреби језика и писма

03. 03. 2021. у 12:09

Култура

4 6

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ ЗА “НОВОСТИ”: Могло би се десити да Хрватска пре усвоји закон о ћирилици него Србија

06. 04. 2021. у 10:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације