ФАШИСТИ УБИЛИ 597 ЖЕНА : Изложба докумената у КЦНС открила још једну страшну истину о Погрому 1942. године (ФОТО)

У ПОГРОМУ у Новом Саду 1942.године који су извршили мађарски окупатори, од 1255 убијених ,597 жртава биле су женског пола - 418 одраслих жена, 79 девојчица и 102 старице. Само летимичним погледом на ове ужасавајуће податке можемо да поставимо питања: коју опасност су оне,а нарочито девојчице старице , могле да представљају по Хортијев режиму?

Фото КЦНС

Страдање жена у Новом Саду леденог јануара пре 83 године тема је изложбе „Тужна сенка тишине ", која је отворена  у петак,24.јануара у Клубу   „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада .Аутори поставке су: Снежана Сердар Филиповић, Љиљана Дожић и Петар Ђурђев. Изложба је постављена у оквиру програма „Ледена тишина“ који КЦНС организује од 2014. године.

Foto: Фото КЦНС

POGLEDAJ GALERIJU

Публици су се о овом изложбеном подухвату  говорили помоћник  директора КЦНС Сунчица Марковић, директор Архива Војводине др  Небојша Кузмановић и члан Градског већа за образовање Петар Ђурђев.

 - Од 2014. године приређујемо  програм у ком се кроз различите тематске целине и форме израза бавимо сећањем на трагично страдале у јануарском Погрому 1942. године.  Имали смо изложбу која се бавила местима масовних егзекуција током Новосадске рације, страдањем свештеника, адвоката, лекара. Изложба о страдању жена настала је у сарадњи Културног центра Новог Сада, Историјског архива Града Новог Сада и Архива Војводине, са циљем да негује сећање и прикаже страдања жена у Новом Саду и јужној Бачкој током 1942. године - рекла је Сунчица Марковић, захваливши се Епархији Бачкој и Јеврејској општини у Новом Саду које од првог дана активно помажу реализацију ових меморијалних програмаДиректор Архива Војводине др  Небојша Кузмановић истакао је да је и ова изложба парадигматичан пример како добра сарадња између градских и покрајинских институција и заједница може да буде плодотворна. Подсетио је све будуће истраживаче да се огромна грађа чува у Архиву Војводине, те да је задатак свих нас да годишњицу јануарског Погрома обележавамо и да се сећамо.

- Те 1942. године злочиначка окупаторска власт имала је систем по ком је делала. Убијали су, поред интелектуалаца, свештеника, имућних људи, и жене у двадесетим, тридесетим годинема, желећи да на тај начин пошаљу и поруку кроз уништавање фертилног дела становништва -  нагласио је Кузмановић.

Петар Ђурђев је као битну карактеристику јануарског Погрома истакао масовно страдање цивилног, неборачког становништва.

 - Свима је добро знано да Погром из јануара 1942. године није била уобичајена полицијска рација, већ систематско масовно убијање цивилног становништва у којем су учествовале полицијске, војне и цивилне структуре окупаторског режима. Углавном су у општим наративима жене готово заборављене -  рекао је Ђурђев, апострофирајући да младе жене и старице никако нису могле представљати претњу Хоријевом режиму, те да је сасвим јасно да је јануарски Погром 1942. године за циљ имао измену етничке структуре становништва и извршење нацистичке антисемитске политике.

Према утврђеним подацима, најстарија женска особа која је страдала у овом Погрому била је Јохана Бредер рођена 1850. године. На основу исказа сведока, старица са навршених преко 90 година живота,убијена је на Успенском гробљу а са њом је страдало још шест чланова њене породице. Најмлађе  убијено дете била је Баба Крисбахер која је тог кобног дана страдала са својим родитељима Максом и Изабелом.

Једина женска особа која је погинула у борби током извођења целокупне рације била је Ката Человић (рођена Батос). Била је болничарка у Шајкашком партизанском одреду који је примио борбу против окупатора код Пустајићевог салаша 4. јануара 1942. године. Након салаша Гавре Пустајића борба се пренела до салаша Светозара Стојадиновића, после чега је уследио и сукоб код Моротванског салаша. Ту је Ката Человић, иако рањена, успела да се извуче из непријатељског окружења и оде до Чуруга, где је ухваћена и убијена.

Изложба „Тужна сенка тишине – сећање на страдање жена у јануарском Погрому 1942. године“ може  да се погледа до 29. јануара.Настала је у сарадњи Културног центра Новог Сада, Историјског архива Града Новог Сада и Архива Војводине, са циљем да врати сећање и прикаже страдања жена у Новом Саду и јужној Бачкој током 1942. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације