СТАРОСТ ДОЧЕКАЛО 200.000 ЉУДИ БЕЗ ПЕНЗИЈЕ: Број пензионера у сталном паду, дугачак списак оних са више од 65 година без примања

ВИШЕ од 200.000 људи, старијих од 65 година, у Србији не прима пензију. Највећи број њих су жене, а овај проблем биће још израженији у годинама које долазе, јер је последње две деценије све мање радно способних људи у ПИО систему.

FOTO: Depositphotos

Многи раде у сивој економији, велика је незапосленост, а и када су запослени, приватни послодавци прибегавају пријављивању радника на најнижу основицу или им плаћају на руке и без пријаве Фонду ПИО.

Према последњем попису становништва у око 220.000 домаћинстава бар једна особа не очекује чек сваког месеца, док у око 18.000 домаћинстава поштар не звони ни за једног брачног друга. Пензија не стиже углавном припадницама лепшег пола, пошто од укупног броја старијих без прихода, чак 85 одсто чине жене.

Нада Сатарић, из Удружења "Снага пријатељства - Амити", наводи да је ван ПИО система у 2016. години било око 136.000 жена и око 48.000 мушкараца са 65 и више година.

- Разлози су многобројни, почев од тога да су у питању домаћице чији су мужеви били запослени, а оне су бринуле о деци и кући, па пензије данас имају само мужеви, затим пољопривредне раднице, жене из сеоских газдинстава где су се углавном уплаћивали доприноси за пензију за носиоца газдинства - каже наша саговорница. - Има и оних људи који су радили и уплаћивали доприносе за ПИО, али испод 15 година чиме нису стекли услов за остваривање права. Чак иако су рецимо уплаћивали доприносе 14,5 година, ништа не добијају, нити једнократни повраћај уплаћених средстава, нити било шта. Коначно ту су и сезонски радници, који су радили у пољопривредним задругама током лета и били плаћани по дневници на руке.

Данас све те особе нису нужно у сиромаштву, ако рецимо супружник има добру пензију или ако имају децу која раде и добро зарађују па им помажу. Међутим готово половина њих се не може ослонити на подршку сродника било зато што су и њихове принадлежности мале или зато што их немају, а не могу се издржавати од рентирања имања. Поједини који су још увек радно способни раде у сивој зони па се некако издржавају а поједини живе у дубоком сиромаштву.

Андрија Савић, председник Савеза пензионера Србије, сматра да би ресорно министарство требало озбиљније да се позабави овом немалом популацијом људи који немају никаква примања.

 - Наш однос према људима који нису чланови удружења, а притом нису ни на списку ПИО фонда исти је као и према пензионерима члановима - каже Савић. - Они су равноправни са осталима за рехабилитацију у бањама на почетку и поделу хуманитарних пакета на крају године.

Продужење животног века један је од највећих успеха човечанства, али и здравствених изазова. Стручњаци упозоравају да нација драматично стари, број новорођенчади је све мањи, а људи средње доби одлазе из земље. Посебно је алармантан број старијих од 80 и 85 година. Једна од могућности за решавање овог проблема је увођење социјалне пензије, по којем би и особама са недовољним бројем година у радној књижици или без дана радног стажа припао пензиони чек.

У суседној Хрватској постоји план којим би требало да се обухвате особе које су најмање 15 година имале пребивалиште у овој држави и немају никаквих других извора прихода. Притом су старији од 65 и немају довољно стажа да би остварили старосну пензију или га уопште немају па у старости немају никаквих примања. Пре епидемије било је планирано да се, како је Хрвати зову, национална пензија, уведе до краја ове године.

 - Систем државне новчане помоћи који данас постоји у Србији очито да није ефикасан - сматра Сатарићева. - Њиме је обухваћено мање од 20.000 старијих од 65. Услови су високо постављени, па многи и не покушавају да га остваре. Ако имају више од хектара земље морају да је ставе под хипотеку или ако имају сроднике који су по закону у обавези да учествују у њиховом издржавању, морају да их утуже суду да би суд утврдио да ли и колико они могу да их помажу. Коначно и та помоћ коју остваре, око 10.350 динара, толико је ниска да она никога и не извлачи из сиромаштва.

Она наглашава да би успостављање система социјалних пензија могло да буде решење. О социјалним пензијама се у Србији дискутује од 2006. године и њихово увођење је било предвиђено у Националној стратегији о старењу за период 2006 - 2015. године, али то се није догодило. Нова стратегија није ни донета.

СВЕ ВИШЕ СТАРИЈИХ од осамдесет

На Старом континенту тренутно више од 160 милиона људи има више од 60. Предвиђа се да ће у ЕУ до 2060. очекивани животни век припадника "јачег" пола бити продужен на 84,5 година, док ће жене догурати до чак 89. У истом периоду утростручиће се број старијих од 80 - са 22 милиона на 61 милион. Када је реч о нашој земљи, у наредне две и по деценије удео старијих од 65 требало би да достигне око 25 одсто, што значи да ће сваки четврти становник Србије имати више од 65.

У 100 ДРЖАВА може и БЕЗ СТАЖА

Институт националне пензије тренутно има стотинак држава широм света као основни механизам заштите старијих особа од сиромаштва. У развијеним земљама оне су само допуна, као нека врста социјалне помоћи. Осим Новог Зеланда и Холандије, преосталих 20 земаља ОЕЦД, такође имају неку врсту оваквих примања. У источној Европи она представља обезбеђење минималног дохотка у старости.

Препоручујемо

Србија

0 0

ПРЕДАВАЊЕ О МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ СТАРИЈИХ: Сутра у десет сати у Удружењу пензионера Јагодина

06. 04. 2021. у 15:34

Друштво

14 10

ПРЕДСЕДНИК ПОКАЗАО ПАКЕТЕ ПОМОЋИ: Осим пензионера суплементе добијају још три групе људи, а ево и како ће бити достављени грађанима

05. 04. 2021. у 21:36

Друштво

0 2

ПЕНЗИЈА ДА БУДЕ БАР ПОЛОВИНА ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ: Пензионерска удружења траже побољшање швајцарске формуле

05. 04. 2021. у 12:55

Економија

0 1

KРЕДИТИ ДО ОСМЕ ДЕЦЕНИЈЕ: Последњих година у Србији банке све чешће померају горњу границу за позајмице најстаријих суграђана

01. 04. 2021. у 17:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације